VII. VODITI MUDRU MEĐUNARODNU POLITIKU
53. KO VLADA SRBIJOM?
Kao slaba uteha može da posluži činjenica da je u Srbiji, u kojoj ljudi uglavnom teško žive, javni život dostojan najuzbudljivijih holivudskih trilera. Po svemu sudeći, dugo se neće ispuniti obećanje predsedničkog kandidata Vojislava Koštunice, dato 2000. godine, da će politiku učiniti dosadnom. Stalno pitanje glasi: ko je istinski gazda zemlje? Ko vuče konce iz mračnog kabineta s još mračnijim namerama i tako određuje sudbinu obespravljene mase? I uvek se kaže da stvari nisu onakve kako formalno izgledaju, da se uticaj zapravo koncentriše daleko od predstavnika koje su izabrali građani, demokratskih institucija i zakonski utemeljenih procedura.
…Uverenje da se ključne stvari odigravaju daleko od očiju javnosti, a i van naše teritorije, da građani i njihovi predstavnici u svemu ome imaju samo sporednu ili nikakvu ulogu, duboko je ukorenjeno u našem društvu. Da li smo stvarno bespomoćne lutke u rukama stranih sila, bogataša, tajnih službi i kriminalnih grupacija?…
...U osećanjima obespravljenosti i mirenja sa bezakonjem leži ključni rizik za našu zemlju. Jer, na taj način stvara se dobra podloga za apatiju i istovremeno revolt kroz naš tradicionalni prkos i inat, ali i za komotno odbacivanje svake forme lične odgovornosti za tok stvari u društvu i svetu, "jer nam ionako neko drugo radi o glavi". Naš rizik je da društvo ostane bez pozitivne energije i u stanju večnog očekivanja da ti istinski vladari "izvole rešiti naše ogromne probleme" umesto nas samih. Vreme je da prihvatimo činjenicu da interesi postoje i da će uvek postojati, bilo da su politički ili ekonomski. Vreme je da prihvatimo ideju da nismo usamljeni u sučeljavanju s ovim problemima koji nisu ništa drugo do put do izgradnje normalne i uređene demokratije…
…Vreme je da pojedinačno i kolektivno pristanemo da uz poznati kritički duh i sami doprinesemo da stvari idu svake godine značajno bolje nego prethodne. Izostanak skokovitog napretka u ovim teškim procesima ne sme da bude povod za nihilizam i apatiju, već mora da bude podstrek za veći trud.
Prema nekim maksimalističkim, notorno nepouzdanim procena ma, u svetu živi oko tri miliona ljudi koji bi mogli da se smatraju srpskom dijasporom. Taj broj nas plasira u sam vrh zemalja po veličini dijaspore prema broju stanovnika u matici, sa, na primer, Libanom i Jermenijom. Pošto sam čitavih dvadeset pet godina proveo u rasejanju, možda me ova tema i više interesuje nego druge.
Žalosno je čuti na skoro svim skupovima dijaspore u zemlji i napolju da većina njenih pripadnika misli da matica ne brine o njima, da im nisu ponuđeni dobri uslovi za investiranje i da doživljavaju neprijatnosti na granici i reketiranje na drumovima od strane policije.
Čini se da se za dobar deo dijaspore prijatne uspomene vezane za domovinu svode na hladno srce lubenice koje su pojeli s prijateljima tokom leta, lepotu naših devojaka i momaka, i uspehe, doduše nešto ređe nego ranije, naših sportista.
S druge strane, u Srbiji se mnogi pitaju da li lideri dijaspore stvarno brane interes onih koji su ih izabrali, ili samo pokušavaju da se izbore za ministarsko ili ambasadorsko mesto za sebe lično. Brojne finansijske pronevere tokom sakupljanja sredstava u humanitarne svrhe, uključujući i jedan fond koji je organizovao Miloševićev režim, bacile su senku na organizovanu solidanost…
…Predlažem pet mera za unapređenje veza između matice i dijaspore.
1. Spojiti Ministarstvo za ekonomske veze s inostranstvom i Ministarstvo za dijasporu. Mada će dijaspora takav potez videti
kao simbolično nipodoštavanje, iskustvo je pokazalo da bi efikasnost i kvalitet ljudi koji su zaduženi za odnose sa dijasporom bili veći kada bi se oslonili na jače ministarstvo. Tako bi "etnoinvestitori" našli na jednom mesto odgovore na sva pitanja koja imaju oko angažovanja u matici.
2. Pokrenuti program povratka 50.000 mladih ljudi. Srbija danas, zbog bele kuge, ima probleme s penzijama, a kvalitetni investitori privlače se u našu zemlju vrhunskim kadrovima: "novac prati mozgove". Rečju, povratak naše mlade elite najbolja je investicija koju možemo da pokrenemo. Irska je, primera radi, investirala do 100.000 dolara da bi vratila kvalitetan kadar. Naše mogućnosti su manje, ali ne i nepostojeće…
Evropa je prva imperija u istoriji u koju narodi ulaze dobrovoljno, s pravom je rekao Robert Kuper (Robert Cooper), bivši spoljnopolitički savetnik britanskog premijera Tonija Blera, a sada jedan od čelnika Saveta Evrope. Drugi su govorili o evropskoj "mekoj moći" i neodoljivoj snazi privlačnosti". Treba se samo setiti uticaja koji je, bez ispaljenog metka, tajnog novca ili subverzivnih delatnosti, Evropska unija imala na tok događaja u Ukrajini 2004. godine. Kada smo se sastali sa gruzijskim predsednikom Šaakašvilijem decembra 2004, mnoge je iznenadila evropska zastava koju on uvek ističe uz nacionalna obeležja. I Gruzijci sebe vide u evropskom klubu za koju godinu.
Evropa je u samom centru i našeg političkog života, doduše za sada na jedan tužan i jadan način. Okončanje pregovora o Sporazumu o tabilizaciji i pridruživanju zavisi od završetka saradnje sa Haškim tribunalom.
Koliko buke i strasti oko najmanjeg mogućeg pomaka na pu tu ka Evropskoj uniji! Bili smo poslednja zemlja na Balkanu koja je dobila pozitivnu ocenu Studije o izvodljivosti, krajem 2004. godine. Toliko o našem zajedničkom učinku od 2000. godine do danas.
Ubistvo dr Zorana Đinđića preusmerilo je Srbiju sa brzog koloseka kojim smo hitali tokom njegovog mandata ka ulasku u Uniju sa Bugarskom i Rumunijom 2007. godine, do potpunog tavorenja i ogromnog zakašnjenja u odnosu na sve naše susede. To ima ogromne ekonomske, finansijske, ali i političke posledice…
…Šta treba da se uradi da bi Srbija maksimalno iskoristila svoj put ka Evropskoj uniji, u koju bi onda ušla spremna, pobednički? Predlažem sedam ključnih poteza koji će nam omogućiti da pređemo sa političkog na ekonomski kontekst evropskih integracija, u najboljem evropskom duhu!...
1. Pokrenuti bar jednogodišnju kampanju objašnjenja prednosti evropskih integracija, ali i pratećih obaveza ("Evropa za Srbiju"). Evropa ne sme da se svede na Hag i očekivanje para za poljoprivredu i pu teve. Sadašnje TV emisije na tu temu previše su tehničke i dosadne za građane. Treba povećati, na terenu, u neposrednom kontaktu, do poslednjeg sela i prigradskog naselja, svest o ovom istorijskom procesu. Treba mu dati ljudsku dimenziju. Vlada dr Zorana Đinđića već je obezbedila finansijsku podršku Evropske unije za ovu namenu…
56. PROPAST USTAVA EVROPSKE UNIJE ČIST GUBITAK ZA SRBIJU
Projekat Evropske unije doživeo je težak, ali sigurno ne i konačan poraz sredinom 2005. godine. Taj poraz će imati ozbiljne negativne posledice po ceo Kontinent, ali i po evropsku budućnost Srbije. Naime, Francuzi, koji već decenijama sa Nemcima formiraju tandem koji gradi Evropu, glasali su protiv usvajanja Ustava Evrope. Ustav ne može da bude usvojen ako bilo koja članica Unije glasa protiv, ponajmanje ako je protiv teksta tako važan član kao što je Francuska. Koju nedelju kasnije to opredeljenje pokazali su i stanovnici Holandije….
…Sada se postavljaju tri pitanja - šta će biti s Ustavom Evrope i šta znači ovaj poraz za ceo evropski projekat; kakve su posledice francuskog ne za Srbiju?
…Naime, novi tekst Ustava morao bi da odgovori na mnogobrojna pitanja koja su se javila tokom debate širom Evrope. Trebalo bi iskoristiti ovaj momenat krize da se evropski projekat približi problemima ljudi. Tako bi dalje proširenje Unije, naročito prema nama, bilo manje kontroverzno. Na duži rok, sve ovo može biti dobro za Srbiju.
Ali, okreni-obrni, na kratki i srednji rok Srbija je ovim na čistom gubitku. Prvo, Unija će se mnogo više baviti sama sobom. To već vide Hrvati koji, mada su spremniji od Bugara i Rumuna, moraju da čekaju nekoliko godina na prijem. Mi ćemo samo da smetamo, smešteni tamo negde u uglu neke sobe. Drugo, budžet Unije smanjen je i biće značajno manje novca za nove članice, sviđalo se to nama ili ne. Najzad, brzina integracije novih članica sigurno će biti usporena bar nekoliko godina, te ne vidim kako bismo uopšte došli na dnevni red željene i ambiciozne 2012. godine.
Ne preostaje nam ništa drugo nego da još bolje radimo, naročito na evropskim integracijama, da bismo iskoristili eventualno poboljšanje okolnosti, ali i prednost nečlanstva u Uniji koje nam omogućava niže poreze i jake podsticaje za investitore. Onda bismo ušli, možda nešto kasnije, ali dovoljno snažni, u dobro uređenu i spokojnu Uniju koja će nas primiti s osmehom.
57. A GDE SMO MI U EVROPSKOM BUDžETU?
Posle odbijanja Ustava Evropske unije u Francuskoj i Holandiji, kako reče evropski komesar zadužen za spoljnu trgovinu, Britanac Piter Mendelson (Peter Mendelson), "pritiskamo na dugme za pauzu". Uticajni komentator Fajnenšel tajmsa (Financial Times) Martin Volf (Martin Wolf) misli da će dalje proširenje, posle Bugarske, Rumunije i Hrvatske, biti znatno otežano. Za neke, jedino mali broj i veličina preostalih balkanskih zemalja može da izbegne njihovo trajno zamrzavanje van Evropske unije…
…I u Srbiji su reakcije posle evropskih teškoća bile predvidljive. Vlada je rekla da nemamo razloga da brinemo i da se ništa ne menja. Ultranacionalisti su likovali govoreći da je sada jasno da ne treba slepo slušati Evropu jer i ona sama ne zna šta hoće. Dežurni "nacionalni radnici" iz matice i dijaspore koje je 5. oktobar koliko-toliko umirio, oglasili su se, naravno, poručujući da "slobodni ljudi iz Francuske pokazuju Srbima put nacionalnog osvešćenja protiv mondijalističke briselske narodnomrziteljske aždaje", uz brojne druge paranoične izmišljotine…
…Naime, ako se ne izmeni sadašnja raspodela sredstava "pred ulazak u Uniju", koji bi Srbija morala aktivno da priprema od danas pa sve do 2012. godine, Bugarska će 2009. godine dobijati osam pu ta više novca od nas. Pošto je konačna verzija dokumenta usvojena i biće veoma teško bilo šta promeniti sada - ništa bitno se neće menjati sve do 2013. godine, kada moramo biti spremni za novi budžetski ciklus…
…Moramo iz sve snage raditi da postepeno dobijemo pristup svim delovima evropskog budžeta. To nam i neće realno dozvoliti, ali iskustva pokazuju da nove članice nisu u stanju da potroše sve što je predviđeno za njih. Pomozimo im, uzmimo im jedan deo! Najzad, u velikoj evropskoj budžetskoj igri treba se pripremiti za sledeći veliki boj, za budžetski ciklus 2014-2020. koji će početi već 2010-2011. godine gde moramo da se izborimo za bolju poziciju, to jest da uđemo u Uniju dobro budžetski obezbeđeni. U protivnom, odsustvo iz dva evropska budžetska ciklusa dovešće nas u veoma podređen položaj prema našim susedima, kao što je Bugarska.
58. DOBROSUSEDSKI ODNOSI I REGIONALNE INTEGRACIJE
Treba se setiti kako su svojevremeno izjava slovenačkog predsednika Janeza Drnovšeka, te njegovo pismo Savetu bezbednosti UN povodom statusa AP Kosova i Metohije i njene "neizbežne" nezavisnosti, uzburkali srpsku i slovenačku javnost 2005. godine.
Ujedinjena srpska politička, ekonomska i kulturna elita tada je bučno negodovala i poručila predsedniku "dežele" da je najbolje za sve da on, posle svega što se desilo poslednjih petnaestak godina na ovim prostorima, ću ti o Kosovu i Metohiju. I da nas, po mogućnosti, on i Slovenci ostave na miru da "rešavamo Kosovo" kako znamo i umemo, s Albancima i najvećim i naju ticajnijim članovima međunarodne zajednice…
…Da li je predsednik Drnovšek postupio kao neprijatelj ili kao prijatelj Srbije? Da li politika i ekonomija mogu da budu potpuno odvojene u odnosima s našim susedima? Kako možemo da izgradimo toliko nužne dobrosusedske odnose sa svima?…
…Treba odbaciti bilo koji fatalizam, ali i raditi na trajnom pomirenju, jer ono ne dolazi samo po sebi. Imamo kao zemlja bar pet snažnih razloga za razvoj dobrosusedskih odnosa, pre svega s republikama bivše SFRJ, ali i Mađarskom, Bugarskom, Rumunijom i Albanijom.
1. Bez mira u regionu neće biti ni investicija ni ekonomskog napretka. Kapital najviše beži od konflikata i Balkan tek sada počinje da liči na prihvatljivu destinaciju za ozbiljne investicije.
2. Komplementarnost privreda bivših republika SFRJ koja se gradila decenijama, možda nije svuda poželjna (Srbija kao sirovinska baza), ali je potencijalni izvor ekonomske efikasnosti i trgovine koji treba iskoristiti.
3. Bliskost u mentalitetu, jeziku, ukusima, šansa je za sve firme regiona da dostignu minimalni potreban obrt kako bi se nosile s konkurencijom multinacionalki. To su dobro shvatile slovenačke firme, ali i jedan broj hrvatskih, pa i srpskih uspešnih firmi koje dosta izvoze na susedna tržišta ili tamo proizvode…
Srbija je ovih godina dobijala naizmenično dobre i loše vesti iz Vašingtona. S jedne strane, dodeljene su nam važne trgovinske povlastice, takozvani opšti preferencijalni tretman. Time se otklanjaju carine za više od 4.600 proizvoda, kao i poslednji element sankcija koje su našoj zemlji uvedene pre 13 godina. Istovremeno, oba doma Kongresa su u više navrata usvojila veoma oštru osudu zločina koje su počinili bosanski Srbi u Srebrenici 1995. godine i istakla podršku koju su imali od "režima Slobodana Miloševića" (Predstavnički dom) ili "organa režima SRJ" (Senat)…
…U stvari, promenljiva klima već duže preovladava u političkim i ekonomskim odnosima naše zemlje sa jedinom svetskom velesilom. Od kada je počeo raspad SFRJ Srbija je veoma brzo izgubila podršku SAD, sve do bombardovanja pre sedam godina. Mlade generacije će teško poverovati da je pre toga Beograd decenijama bio najpouzdaniji partner SAD u regionu…
…Poslednje četiri godine odnosi SAD i Srbije postepeno se poboljšavaju, ali su i dalje opterećeni prošlošću. Čim se nešto negativno desi na relaciji Beograd-Vašington "nacionalni radnici" nam preporučuju da se okanimo "trule imperije" i da se okrenemo našim tzv. tradicionalnim prijateljima…
…Valjda je svima jasno zašto su za nas odnosi sa Vašingtonom toliko važni. Sve zemlje ulažu u njih i veoma oprezno mere sopstvene akcije prema mogućoj reakciji SAD. Ako je to slučaj s jednom Kinom ili Francuskom, nema nikakvog stida ili razloga da ne bude tako i sa Srbijom…
…Kako treba Srbija da se postavi prema SAD? Predlažem deset mera za unapređenje naših odnosa. 1. Jasno i, po mogućnosti, jedinstveno definisati i izložiti SAD naš stav o Kosovu i Metohiji. Ameriku, nažalost, uopšte ne interesuje boj od pre šest stotina godina, i ona nema strpljenja za složene istorijske rasprave o legitimnosti interesa ove ili one strane. Njih interesuju rešenje i proces koji će dovesti do njega…
60. RUSI I MI: OD ROMANTIZMA DO TRŽIŠTA
Rusija i Srbija moraju preći s odnosa zasnovanih na osećanjima na odnose zasnovane na uzajamnim tržišnim interesima. To nam nije rekao neko ko ignoriše bogatu i strastvenu istoriju odnosa te dve prijateljske zemlje, već ruski predsednik Vladimir Putin lično, na sastanku sa Vladom Srbije juna 2001. godine, na kome sam i ja učestvovao.
Tih reči se sećam i danas. Pet godina kasnije, deo te vizije se ostvaruje. Jedan ruski naftni gigant, Lukoil, postao je vlasnik važnog lanca pumpi u Srbiji posle transparentne privatizacije. Ove godine, ista firma pregovara oko strateškog partnerstva s našim NIS-om. Dva investiciona fonda s engleskim imenima, ali s ruskim kapitalom, postala su ključni akcionari velikog broja naših prehrambenih preduzeća.
Istovremeno, Srbija ima najveći pojedinačni spoljnotrgovinski deficit baš s Rusijom i on prelazi milijardu dolara. Naš godišnji izvoz prema toj zemlji tavori ispod 300 miliona dolara. Rusija je bila veoma tvrd pregovarač na Pariskom klubu oko naših dugova 2001. godine, kao i oko pitanja bilateralnih dugova. Posle spektakularnog ulaska na prištinski aerodrom 1999. godine, Rusija je povukla sve svoje trupe s Kosova i Metohije…
PREDLOG PET MERA ORIJENTACIJE U SRPSKO-RUSKIM ODNOSIMA
Po preporuci samog ruskog predsednika Putina, balansirajući osećanja s interesima, možemo predložiti pet orijentacija u našim odnosima s Rusijom.
1. Omogućiti ruskim firmama da, kao do sada, učestvuju pod istim uslovima kao i svi drugi investitori u procesima privatizacije i preuzimanja srpskih preduzeća. Srbija nema, i ne sme imati, odbojnost prema ruskim investitorima sličnu onoj koja se više puta ispoljila u mnogim drugim zemljama istočne Evrope. S druge strane, s pravima dolaze i obaveze za investicije ili socijalni program koje oni, kao i svi investitori, moraju ispuniti. Zahtevi u tom pravcu ne smeju biti viđeni kao antiruska politika, već kao normalno poslovanje…
Francuzi su doživeli još jedan "kineski šok" 2004. godine: njihov najveći lanac parfimerija i drugi najveći u Evropi, Mariono (Marionnaud), kupio je Li Kašing, poznati kineski milijarder, za "tričavih" 600 miliona evra. Francuski luksuz u kineskim rukama, ko bi to poverovao pre 10 godina!
Kineski naftni gigant CNOOC nije uspeo 2006. godine u preuzimanju američkog Unokala (Unocal) za 13 milijardi dolara zbog vašingtonskog političkog otpora.Kineska preduzeća su 2004. godine preuzela proizvodnju računara od američkog IBM-a, kao i proizvodnju televizora i video aparata od svetskog lidera, francuskog Tomsona (Thomson). Sa svetskim apsolutnim rekordom od 1.000 milijardi dolara deviznih rezervi krajem 2006. godine (Srbija ima oko deset milijardi), Kina postaje ključni finansijer deficita Amerike i Evrope i njihovog životnog standarda. Treba li dodatnih dokaza da Kina ulazi na velika vrata na međunarodna tržišta i postaje džin 21. veka?
…Za to vreme u Srbiji se još čuju glasovi prezira prema "boflu" koji nam dolazi iz Kine i koji pobeđuje na tržištu, navodno, samo zbog šverca. Naše percepcije i shvatanja i same Kine kasne dobrih desetak godina. Dakako, više niko na Zapadu ne poriče činjenicu da će od sada Kina igrati centralnu ulogu u svetu. Niko ne poriče da je to i dugoročno centralno svetsko pitanje. Neki joj već predviđaju i svetsko lidersko mesto, sa njenih 1,3 milijarde ambicioznih, disciplinovanih i vrednih stanovnika (175 pu ta više od Srbije!) željnih svega…
…Kao što smo videli, brojni naši sektori tek će osetiti oštricu kineske konkurencije. Ta situacija se neće poboljšati sama po sebi. Zato predlažem sledećih šest koraka.
1. Iskoristiti rešavanje problema starog naftnog duga za plasman naših proizvoda. Rešenje koje je postignu to 2003. sa Sinohemom (Sinochem) povoljno je i ostavlja mogućnost da se deo plati robom. Time bi se steklo dragoceno iskustvo.
2. Omogućiti kineskim preduzećima da upotrebe preostali dug za preuzimanje naših preduzeća. Preostalo je oko 200 miliona dolara robnog duga i oko 100 miliona dolara suverenog duga koji mogu pomoći Srbiji da bude centar investicija za kineska preduzeća koja ciljaju EU…
62. SUKOB CIVILIZACIJA I RAT PROTIV TERORIZMA
London je tokom leta 2005. godine, za nepuna 24 časa, od opšte razgaljenosti zbog veličanstvene i neočekivane pobede u trci za organizaciju Olimpijskih igara 2012. godine, ušao u dubok šok i zabrinu tost zbog terorističkih napada koji su odneli više od 50 nevinih života i osakatili stotine ljudi u toj svetskoj prestonici.
Po ko zna koji put u svojoj dugoj istoriji Britanci i Londonci pokazali su impresivnu hrabrost i hladnokrvnost. Trebalo je videti na snimcima s telefonskih aparata s kojom disciplinom i prisebno šću putnici napuštaju uništene kompozicije metroa neposredno posle eksplozije. Trebalo je videti instinktivnu solidarnost svih stanovnika različitih rasa i socijalnih klasa, kao i ultraprofesionalnost i efikasnost gradskih i policijskih službi. Nadležni su odmah upozorili da napadi ne smeju da ugroze tolerantnost, naročito prema stanovnicima islamske veroispovesti.
…Za Srbiju, srećom, terorizam je za sada samo slika s ekrana. Naša zemlja, osim značajnog izuzetka Kosova i Metohije, poslednjih šest godina je, uglavnom, pošteđena tog zla. Naravno, ne možemo da zabora vimo terorističku aktivnost na jugu Srbije 2001. godine kada je naša država, po prvi put u skorijoj istoriji, mudro postupila zatraživši solidarnost NATO-a i uzdržavajući se od "odmazde" koja bi nas odvela u još jedan medijski i politički fijasko. To je u velikoj meri pacifikovalo taj deo naše teritorije, mada se i dalje redovno otkrivaju značajne količine nelegalnog naouružanja, a napadi na Srbe se redovno dešavaju.
Najveće iskušenje - rešavanje statusa Kosova i Metohije predstavlja, naravno, najveći rizik za pokretanje terorizma od suprotstavljene strane u vidu pritiska na pregovarače ili međunarodnu zajednicu. Tri bombe eksplodirale su u Prištini u momentu dolaska međunarodnog funkcionera zaduženog za merenje ispunjenja standarda. Jedan broj umerenih kosovskih političara ubijen je poslednjih nekoliko godina, a i pokojni predsednik Rugova je jednom prilikom izbegao atentat. Ali, što se tiče teritorije uže Srbije, kao da su SAD i Evropa naznačile da neće tolerisati, a kamoli podržati takve akcije. Naznake povezanosti nekih organizacija na Kosovu s Al-Kaidom praćene su strogom osudom, ali i kontrolom međunarodne zajednice…