I. ZAŠTO NAM NIJE DOBRO I ŠTA TREBA URADITI DA BI NAM BILO BOLJE: NOVI SRPSKI VEK

1. KAKO JE SRBIJA IZGUBILA 20. VEK I ZAŠTO NE SME DA IZGUBI 21. VEK

Zašto je Srbija i dalje u stanju "projekta"? Kako je moguće da jedna stara evropska država, koja je imala burnu, na momente istinski slavnu istoriju, i dalje ne zna gde su joj granice, doskoro nije znala ni koju himnu treba pevati, a koju zastavu pozdravljati, dok se njeni građani i dalje duboko dele oko njene uloge u regionu i odnosa koje treba uspostaviti sa susednim državama i velikim silama?

Nije teško videti da su jugoslovenstvo, komunizam i ultranacionalizam triptih koji je skoro u potpunosti definisao 20. vek naše države. Nijedan drugi evropski narod nije uveden u toliko beznadežnih projekata u tako kratkom periodu. Naravno, veliki broj naših sugrađana neće ce složiti s takvom ocenom, naročito oko potencijala bivše Jugoslavije…

KOJA JE OSNOVNA PORUKA OVE KNJIGE?

Mada sam ekonomista po struci, a finansijer po zanimanju, iskustvo u državnim poslovima odavno me je ubedilo da su privreda i finansije prvorazredni, nužni, ali ne i dovoljni sastojci uspeha naše zemlje.

U suštini, moramo mobilisati energiju ka ciljevima koji su izuzetno ambiciozni, ali i prepoznati, i odbiti avanture koje mogu fatalno ugroziti naše društvo, kao što je to prečesto bio slučaj tokom prošlog veka. Uprkos mnogobrojnim problemima, Srbija ima ogromne unu trašnje rezerve i energiju koje, uveren sam, više nikada neće biti zloupotrebljene od strane rđavih vlastodržaca...

ŠTA JE NOVI SRPSKI VEK?

On polazi od realnog stanja nacije, njenih mnogobrojnih teškoća, ali i ne manje jakih adu ta. On priznaje međunarodno okruženje te pokušava da ga preokrene u našu korist. On podstiče nadarene, ali nudi sigurnu ruku i onima za koje su izazovi tranzicije preveliki. On je evro i Internet kompatibilan, ali nudi perspektivu i onima koji su funkcionalno nepismeni i žive u svojevrsnoj ličnoj autarkiji. On dobija podršku Brisela, Vašingtona i Moskve, ali i naših opština i zadruga. On nije bleda slika propalog nacionalizma, već sinteza i ravnoteža pojedinačnih i kolektivnih težnji svih nas.

Od tradicionalnog "samo sloga Srbina spasava", što je bilo saborno nužno i dovoljno kao nacionalni program dok smo se borili protiv raznih okupatora, moramo preći na četiri načela, četiri S novih srpskih ocila koja će nas voditi tokom 21. veka: Slobodu, Stvaralaštvo, Snagu, Solidarnost...

2. POSLE 5. OKTOBRA 2000. GODINE: USPESI I PROMAŠAJI

Prošlo je više od šest godina od 5. oktobra 2000. godine i pada režima Slobodana Miloševića. Nemam nikakvu zaslugu za taj istorijski događaj, ali sam tesno vezan za veliki broj odluka i događa ja tokom prve tri i po godine perioda koji je usledio. Samim tim, sa gledavajući i ocenjujući prvih šest godina srpske demokratske tranzicije ne mogu da budem samo hladan i objektivan analitičar. Ipak, ne mogu da odolim a da se ne osvrnem na ono što se desilo.

Šta je bilo prema očekivanjima ili iznad njih u postmiloševićevskoj Srbiji? U čemu je naša zemlja mogla više da napreduje tokom jednog od ključnih perioda svoje istorije? Šta treba sada da se uradi da nam sledećih šest godina, pa i šest decenija, bude bolje?...

…Navešću deset najvećih promašaja ili tragedija postoktobarskog perioda.

1. Ubistvo dr Zorana Đinđića. Ono je pokazalo da se viševekovna krvava tradicija ubistava nekih od najhrabrijih i najsposobnijih reformatora našeg društva nastavlja. Sve ostalo je pod crnom senkom te nacionalne tragedije. Suđenje njegovim ubicama, do sada nažalost po mnogo čemu skaradno i sramno, jeste novi veliki test za naše društvo...

Istovremeno, postoji i deset dobrih evolucija koje su bar delimično ispunile očekivanja. Postoktobarska tranzicija nije crno bela slika.

1. Kontinuitet, doduše uslovljen spoljnim pritiskom, državne i ekonomske politike. Stalnu želju kod nas da se "otkači" MMF sproveo je u delo ministar finansija u izbornoj 2006. godini, kada je namerno izbegao novi aranžman de bi "neometano" trošio i kupovao glasove, nezavisno od posledica. Postoji i želja da svet napokon shvati da je Hag nepravedan, da je za nas "poslednja rupa na svirali". Ali te težnje nikada ne potraju jer nas realpolitika ubrzano i neminovno ponovo sustigne...