III. STVORITI KONKURENTNU PRIVREDU
17. SRBIJA KAO BALKANSKI TIGAR: STRATEGIJA PRIVREDNOG RAZVOJA
Ministar za ekonomske veze s inostranstvom u Koštuničinom kabinetu redovno je najavljivao da će Srbija postati ekonomski tigar. Ostalo je nejasno da li će se to izvesti kroz državnu intervenciju ili jačanje uloge tržišta.
Dva događaja naterala su me poslednjih godina da se ponovo pitam da li se svet nužno deli na liberale koji veruju da će tržište rešiti sve probleme društva, i etatiste koji misle da država mora rešiti veliki broj problema za koje tržište nema odgovor.
U suštini, postavlja se neiscrpno pitanje uloge države van njenih klasičnih funkcija bezbednosti i održavanja reda. Da li treba, s jedne strane, uključiti državu u "socijalu", to jest organizovati poresku solidarnost kroz redistribuciju novca između bolje i loše stojećih socijalnih slojeva? Da li treba, s druge strane, uvesti državu u ekonomiju, kao što je slučaj u Evropi od Drugog svetskog rata pa sve do danas? Ako je odgovor na to pitanje: da, kakvu privrednu strategiju onda treba smisliti i sprovesti u Srbiji pod državnim vođstvom i koordinacijom?…
…Predlažem sledećih deset mera za razradu i sprovođenje nacionalne privredne strategije.
1. Izabrati model otvorene izvozno orijentisane ekonomije. Srbija nije Kina, pa ni Brazil ili Poljska, koje imaju velika unutrašnja tržišta. Autarkične ideje su neproduktivne jer nikada neće omogućiti našim preduzećima da postanu konkurentna i neće privu ći velike strane investitore koje interesuje izvoz prema EU i bivšem Sovjetskom Savezu.
2. Odrediti četiri-pet prioritetnih sektora. Često se, iz političkih razloga, pretera sa brojem prioriteta, kao što je slučaj i sa redizbornim Nacionalnim investicionim planom. Ali, kada ih je previše, onda ih i nema jer energije nisu dovoljno jasno usmerene…
18. DA LI SU NAM POTREBNI NACIONALNI PRIVREDNI ŠAMPIONI?
Srpski tajkuni drmaju slovenačku Vladu, Osveta odbačenog direktora Jankovića... Slovenački i srpski mediji nisu štedeli prostor i maštu 2006. godine oko moguće kupovine akcija slovenačkog trgovinskog lanca Merkator (Mercator) od strane grupe Delta.
U Sloveniji je ova mogućnost mahom dočekana "na nož", zbog "ugrožavanja nacionalnih interesa", itd., dok se u Srbiji pre svega navijalo "za naše", bez preterane nade da će "dežela" na kraju krajeva dozvoliti da se dogodi određeni stepen reciprociteta u našim privrednim odnosima. Objavljene su liste dosadašnjih značajnih slovenačkih investicija u Srbiji (više od 500 miliona evra), pa i godišnjeg trgovinskog deficita koji imamo sa Slovenijom od nekih 300 miliona evra. Na kraju krajeva, Merkator je kupio "Braću Rodić", srpskog konkurenta Delte, dok je Delta najavila u novembru 2006. godine spajanje njene trgovine sa Konzumom iz hrvatske grupe Agrokor…
…Šta treba da radi Srbija?
Da li je u našem interesu da formiramo sopstvene nacionalne privredne šampione koji će biti u stanju da kupe svoje regionalne konkurente i da tako izgrade dovoljno jake balkanske grupacije koje će lakše izdržati konkurenciju multinacionalki? Ili je u našem interesu da se tržišna konkurencija dopusti, koncentracija ograniči, a granice otvore da bi interesi potrošača bili zaštićeni, i da bi se izbegla prevelika koncentracija ekonomske, medijske, time i političke moći?…
…Sve u svemu, da li treba da "guramo naše"? Moj odgovor je: da, ali pod određenim uslovima.
Naravno, Srbija treba i dalje da privlači multinacionalke u sektorima gde je konkurencija već svetska, a sektor oligopolizovan. Primera radi, u čeliku ili automobilskoj industriji sami nemamo nikakve šanse. Ali, u interesu naše zemlje je da i jedan broj naših preduzeća postanu regionalni lideri u sektorima gde imamo dobrih izgleda…
19. MALA I SREDNJA PREDUZEĆA: ŠANSA ZA ZAPOŠLJAVANJE ILI TRANZICIJSKA ILUZIJA?
Jedina šansa da rešimo problem velike nezaposlenosti i skromnog jeste snažan razvoj malih i srednjih preduzeća (MSP), kažu mnogi. Bez velikih privrednih sistema nema ni jakih MSP-a, jer ona uglavnom servisiraju velike firme i prate ih u njihovoj međunarodnoj ekspanziji, kažu drugi.
Pošto je dobar deo preduzeća u Srbiji sada privatizovan, ne možemo više komotno da dokazujemo prednosti MSP-a time što su "mali privatni" uvek bili mnogo efikasniji od "velikih društvenih". Napokon, i u Srbiji se pojavljuju velike privatne grupe koje i te kako paze na svoju rentabilnost i efikasnost. Pokazuje se i kod nas da obim poslovanja i snaga bilansa - rečju veličina - mogu biti prednost na domaćem i inostranom tržištu. Samim tim, vrednovanje preduzetništva i MSP-a treba obezbediti na novim osnovama….
…Od petog oktobra posebne potrebe MSP-a prepoznate su i sprovodi se veliki broj mera, od kojih bih izdvojio sledećih deset.
1. Formirana je 2001. godine Agencija za razvoj MSP-a koja je otvorila nekoliko ogranaka na teritoriji Srbije i uglavnom pomaže reduzetnicima da pripreme poslovne planove.
2. Usvojena je 2003. godine Strategija za razvoj MSP-a sa ciljem da se formira 400.000 MSP-a i da se otvori oko milion novih radnih mesta…
…Predlažem sedam mera za dalji razvoj MSP-a.
1. Pokrenuti državni program investicionih fondova-kapital rizika. Bilansi naših MSP-a hronično pate od manjka kapitala. Posle dve-tri godine, oni uspešniji ne mogu da nađu oko sebe dodatni izvor kapitala koji na Zapadu predstavljaju 3F (friends, family and fools - prijatelji, porodica i lakoverni!). Oni su za investicione fondove i dalje premali, a nose već veliki teret duga pa im banke odbijaju dodatnu kreditnu podršku. Prvi predlozi su da iz novca od privatizacije bude investirano 160 miliona evra. Dobar početak.
2. Reaktivirati državni Garantni fond. Čini se da ova institucija još nije našla pravo mesto u finansijskom pejzažu i ne ispunjava očekivanja i nade koje se polažu u nju. Možda su procesi odlučivanja previše komplikovani, cena njenih usluga prevelika. Treba to ispitati i popraviti, a ne graditi dodatne fondove i institucije…
20. ENERGETIKA IZMEĐU RAZVOJA, LIBERA LIZACIJE I LOBIJA
Potpuno odsustvo debate o Vladinom Nacrtu strategije razvoja nergetike do 2015. godine, usvojenom 2005. godine, bilo je veliko razočaranje za sve, osim možda za one koji su ga predložili. Ako i oni misle da je energetika ključni sektor koji može postati važan faktor poboljšanja naše konkurentnosti, ali i značajan izvor budžetskih sredstava, onda čudi totalna diskrecija u kojoj je Strategija ripremljena, obavljene diskusije i konačno usvojena. Kao da interesovanje javnosti za energetiku treba zadržati samo na revoltu povodom povećanja cena struje i benzina.
Moguće je da pojedini predlagači Strategije sada misle da je suštinska, dugoročna ekonomska reforma očigledno suviše složeno i dosadno pitanje da bi privuklo pažnju građana i medija. Ruku na srce, tako sam se i ja ponekad osećao kada bi sporedne, ali kontroverzne stvari bile stavljene na prvu stranu novina, dok su neki sudbonosni dugoročni potezi čamili u medijskoj tamnici…
…Da bi se održali pozitivni pomaci, a korigovale negativne pojave, nužno je povući u naredne četiri godine deset poteza.
1. Što pre sprovesti jasnu i transparentnu tendersku proceduru za privatizaciju naftne linije NIS-a, naravno s izuzetkom naftovoda, uz aukciju prava za eksploataciju domaće nafte i gasa. Treba preokrenu ti u našu korist ovaj period visokih cena nafte, s tim što je predloženi model privatizacije prema kome strateški partner plaća za manjinski paket akcija a dobija sva upravljačka prava daleko od optimuma. Tako važna transakcija ima i određene geopolitičke efekte (Rusija, Evropa itd.). Neshvatljiva su izdvajanja pojedinih preduzeća (tečni gas) iz NIS-a neposredno pred privatizaciju.
2. Održati što duže, uz podršku Evropske unije i Svetske trgovinske organizacije, kontrolisani režim uvoza i prometa naftnih derivata. Usvojeno rešenje, fazno smanjenje zaštite do 2010. godine je prihvatljivo i videli smo da naši partneri iz buduće jugoistočne
evropske zone slobodne trgovine - CEFTA imaju razumevanje za ovakvo rešenje…
21. POLJOPRIVREDA: HOĆEMO LI SE OBOGATITI HRANEĆI EVROPU?
Zaustavite koliko god hoćete građana na bilo kojoj ulici bilo gde upitajte ih gde vide privrednu šansu Srbije. Odgovor će biti jednoglasan: u poljoprivredi! Iza tog toliko retkog nacionalnog konsenzusa stoji prepoznavanje jedne istinske uporedne prednosti naše ekonomije, ali i konzervativni pristup ekonomiji. Naravno, neke bogate zemlje poput Holandije ili Francuske zara đuju milijarde evra na izvozu poljoprivrednih proizvoda i, generalno gledano, od tzv. agrobizinisa koji uključuje ceo lanac prerade. Od bordoa, preko gaude, lala, peti-bera ..., te dve zemlje uspele su da uvedu najmodernije marketinške, trgovinske, pa i tehnološke inovacije u proizvodnju i plasman tradicionalnih prehrambenih proizvoda…
…Poljoprivreda zaslužuje bolju "raspravu", jer ima bar sedam velikih problema koji se tiču cele nacije.
1. Moramo se pomiriti sa činjenicom da agrar neće rešiti sve probleme naše ekonomije, daleko od toga. Učešće primarne proizvodnje u bruto domaćem dohotku poraslo je sa oko 10% krajem osamdesetih godina prošlog veka na oko 20% u 2000. godini. Primarni poljoprivredni proizvodi predstavljaju skoro 27% ukupnog srpskog izvoza, a ta brašna i dalje zapošljava više od 23% radne snage. Ti brojevi su, nažalost, više odraz duboke krize industrije i zakržljalosti sektora usluga nego dokaz snage naše poljoprivrede. Ona je i dalje jedna od najmanje produktivnih u Evropi, s nejasno definisanim snagama i mnogim slabostima…
…U tim uslovima treba povući sledećih osam poteza.
1. Formirati i dokapitalizovati državnu srpsku agrarnu banku kroz transformaciju Fonda za razvoj, kao nezavisnu instituciju ili pak kao filijalu šire srpske razvojne banke. Takav jedinstveni instrument državne intervencije u primarnoj proizvodnji omogućiće da se naši proizvođači bore s približno istim uslovima kao naši susedi.
2. Doneti nužnu zakonsku regulativu (veterina, zaštita biljaka, bezbednost hrane, itd.) koja će nam odškrinu ti vrata izvoza. Neke stvari su pokrenu te, ali sveukupno to je nedovoljno…
22. DA LI SU SRBI DOBRI TRGOVCI?
Novi Zakon o trgovini usvojen je 2005. godine bez većih trzavica. Da li je to bila kohabitaciona nirvana ili mlakoća nedefinisanih stavova? Da li je sve baš tako jednostavno u dinamičnom svetu trgovine? Kakva je trgovina potrebna Srbiji, njenim potrošačima i njenoj privredi?
Teško je poverovati da je trgovina deo nacionalnog konsenzusa kada se setimo strasti koju je rasplamsalo moguće preuzimanje C Marketa od strane Merkatora, koji je pak 2006. godine preuzeo lanac "Braće Rodić", ili teškoća oko uvođenja fiskalnih kasa na buvljacima. Grupa Delta žali se da im Slovenci ne daju povoljne lokacije u deželi i da ih sprečavaju da kupe akcije Merkatora jer štite lokalne proizvođače, dok im se sa smenom Vlade u Makedoniji osporava plac u Skoplju. Istovremeno, u novembru 2006. godine Delta najavljuje spajanje s Agrokorom (Konzum) u trgovini na malo (Maxi). Ovih dana se otvaraju značajni objekti stranih trgovačkih lanaca kod nas, dok se domaći lanci pripremaju za ukrupnjavanje i tešku predstojeću bitku za naše, i dalje, plitke džepove…
…Šta treba uraditi da se trgovina snažno i pravilno razvija, u interesu kupaca, ali i privrede i države? Izdvojio bih sedam ključnih akcija.
1. Omogućiti kroz otvorenu konkurenciju razvoj velikih projekata na obodima gradova. Debata o "ekonomskom patriotizmu" u dodeli lokacija nije jednostavna. Lako je predstaviti lični interes kao nacionalni, ali ostaje činjenica, svidelo se to teoretičarima ili ne, da sve zemlje u određenoj meri daju razumnu prednost domaćim akterima ako ih već imaju.
2. Aktivno prekvalifikovati trgovce sa buvljaka i iz STR-a, uz podršku velikih lanaca, za nove forme kako bi se izbegao teški socijalni teret neminovnih promena u strukturi trgovine.
3. Vlasnici STR-a moraju ozbiljno razmotriti svoje strateške opcije: specijalizaciju u datom segmentu ponude ili klijentele, spajanje s kolegama kroz kooperative da bi se uštedelo u nabavkama, itd. Jedino pasivnost nije dopuštena jer će na duži rok dovesti do njihovog nestanka…
Veoma često dovodim u Srbiju prijatelje iz "belog sveta". I, po pravilu čujem njihovo oduševljenje lepotom našeg Zlatibora, originalnošću Guče, šmekom Beograda, i kosmopolitizmom novosadskog festivala Exit. Ali ono što im se najviše sviđa jesu naša duhovitost, gostoprimstvo i društvenost, koji su se, govorim iz ličnog iskustva, pomalo izgubili na Zapadu.
Da li je naša zemlja buduća velika evropska turistička atrakcija? Kada vidimo stanje naših pu teva, prljavštinu naših ulica, oronulost većine hotelskih soba, traljavost usluge u pojedinim restoranima i, iznad svega, zastrašujuće stanje toaleta na svim javnim mestima, ta perspektiva deluje kao obična bajka.
Brojevi su hladni i neumoljivi. Naša zemlja je 2005. godine inkasirala 300 miliona dolara deviznog priliva od turizma, što je veoma značajan napredak naspram 28 miliona dolara u 2000. godini, i predviđa se 400 miliona 2006. godine, ali nas to i dalje plasira na samo turističko začelje Evrope. Hrvatska je, primera radi, zaradila 6,2 milijarde dolara od turizma, ili 28 pu ta više od nas, s posetom od oko devet miliona ljudi. Među gradovima, Prag je zaradio 3,5 milijardi dolara, Beč 4,8 milijardi, a Budimpešta 4 milijarde dolara 2005. godine! Istovremeno, Srbiju je posetilo oko 400.000 turista, od kojih je 80% došlo poslovno...
...Šta treba da se uradi kako bi se razvio turizam u Srbiji? Predlažem sledećih jedanaest mera.
1. Uskladiti Strategiju razvoja turizma na nivou vlade, sa Zakonom o turizmu. To podrazumeva donošenje serije ključnih odluka iza kojih mora stati cela Vlada i podeliti zaduženja među resorima (turizam ali i kultura, poljoprivreda, nauka, unu trašnji poslovi, sport, prosveta, zdravlje i druga resorna ministarstva). Koji(e) "proizvod(e)" želimo da razvijamo ("skupa netaknu ta priroda i zdrava hrana" ili "nezaboravan i pristupačan provod u novoj evropskoj metropoli, Beogradu" itd.)? Za koju vrstu posetilaca - mlade i bogate "bo-bo", zapadnjačke "buržoa boeme" (bourgeois bohčmes) ili dobrostojeće Istočnoevropljane? Kojim investicijama i kojom konačnom cenom proizvoda?
2. Odlučno zaštititi prirodna dobra, spomenike kulture i istorijsko nasleđe, kao i ambijentalne celine i narodno graditeljstvo. Ne smemo dozvoliti da se gradska jezgra dalje razaraju...
24. KUDA IDE SRPSKO BANKARSTVO?
Ko je mogao da pomisli da će posle pada Miloševića Srbija biti tako brzo preplavljena reklamama banaka, diskusijama o stambenim kreditima, po definiciji prevelikim kamatama i provizijama? Narodna banka Srbije već duže vreme preduzima mere za obuzdavanje veoma brzog rasta potrošačkih kredita. Naravno, pravi cilj najavljenih mera nije, kako nam je saopšteno, nekakvo preusmerenje kredita ka privredi, već održavanje stabilnosti dinara koju rekordna javna potrošnja i ogromni trgovinski deficit Srbije mogu da ugroze…
…Ako je neki sektor bio razoren devedesetih godina u Srbiji, to je finansijski sektor. Prošao je, a što je mnogo važnije, i građani s njim, kroz pravu pravcatu golgotu. Nijedan drugi režim prošlog veka nije za nepunih desetak godina priredio svojim građanima dve hiperinflacije uz sivu, nelegalnu emisiju novca, konfiskovao više od četiri milijarde evra devizne štednje od više od dva miliona štediša, kao i nekoliko desetina miliona evra Zajma za privredni preporod Srbije, organizovao jednu veliku (Dafiment) i nekoliko manjih piramidalnih šema, terao banke da daju "političke" kredite za očuvanje socijalnog mira, i dozvolio značajne pronevere u nekim mešovitim bankama u inostranstvu. Rečju, poverenje u naš finansijski sistem tada je totalno razoreno. Banke su u potpunosti izgubile svoju izvornu funkciju intermedijacije, to jest plasmana viška sredstava domaćinstava i samih banaka u najisplativije/najsigurnije projekte preduzeća i kreditiranje kupovine trajnih dobara od strane platežno sposobnih građana….
…Uz brzo okončanje privatizacije svih banaka u kojima država ima većinu, s mogućim, ali teškim izuzetkom jedne banke (Komercijalne banke) gde bismo se odlučili na stvaranje "nacionalnog šampiona", treba preduzeti četiri sledeće mere.
1. Postepeno podići minimalni kapitalni cenzus do 25 miliona evra. Srbiji na duži rok treba dvadesetak jakih, dobro obezbeđenih i veoma profesionalnih banaka. Dobro je što je supervizija banaka i osiguravajućih društava na istom mestu, ali pitanje je zašto je sve u NBS. U drugim zemljama sada uglavnom postoji nezavisna agencija zadužena za ceo finansijski sektor, uključujući i hartije od vrednosti.
2. Stvoriti i kapitalizovati sa 10 milijardi dinara srpsku razvojnu banku od postojećeg Fonda za razvoj koja će na čist i kontrolisan način predstavljati nužnu državnu intervenciju za mala preduzeća…
25. OSIGURANJE: NIKAD VIŠE LUDOM RADOVANJE
Narodna banka Srbije je tokom poslednjih nekoliko godina oduzela, zbog nepravilnosti u radu, dozvolu za rad dvadesetak osiguravajućih društava koja su formalno predstavljala skoro polovinu ukupnog tržišta u Srbiji. Oko pola miliona vozača moralo je da nađe novu polisu i osiguravajuće društvo po isteku dotadašnjeg ugovora. Jasno je da je počelo veliko spremanje i u tom strateškom sektoru naše ekonomije. Bilo je krajnje vreme, jer je već petnaest godina osiguranje u našoj zemlji "ludom radovanje".
Nažalost, prema nekim procenama, najmanje šest milijardi dinara dokazanih šteta nije isplaćeno našim građanima. Zemlja i dalje ima veliki broj neprofesionalnih posrednika koji mame klijente neodrživim cenama i raznim "poklonima". Nije čudo što, pod tim okolnostima, osiguranici burno reaguju na svaku najavu povećanja cene auto-osiguranja. Godine 2005. bili su zadovoljni sa 14% povećanja, samo zato što je prvobitno najavljeno 43%, a sve posle poskupljenja od 40% u 2004. godini. Stručnjaci iz ovog sektora ukazuju da je premija i dalje nedovoljna da pokrije normalno poslovanje profesionalnih organizacija. Među tim, bilo koja anketa će pokazati da je poverenje građana u osiguranje i dalje izuzetno nisko…
…U Srbiji, uprkos određenom napretku tokom poslednjih pet godina, osiguranje i dalje ne obavlja u potpunosti svoju funkciju. Ukupna premija osiguranja u našoj zemlji iznosila je 2005. godine oko 500 miliona evra. U Hrvatskoj, koja ima 40% manje stanovnika, premija je bila dva pu ta veća od naše. S pedesetak evra ukupne premije po stanovniku, naša zemlja se nalazi, s Ukrajinom, na dnu evropskih rang-lista osiguranja…
…Šta treba uraditi da osiguranje više nikada ne bude "ludom radovanje"? Predlažem deset ključnih poteza.
1. Rešiti pitanje neisplaćenih šteta po modelu stare devizne štednje. Pošto nije realno uvođenje novog poreza ili dodataka na sve nove polise, jedini put je izdavanje dugoročnih obveznica oštećenim osiguranicima sa garancijom države, tačno po do sada razrađenom modelu obeznica stare devizne štednje. To će i ojačati berzu i bolje rasporediti teret javnih finansija…
26. OD KAJMANA DO ARANĐELOVCA: DOLAZAK INVESTICIONIH FONDOVA
U Srbiji su se u poslednjih pet godina pojavile nove finansijske institucije s egzotičnim imenima: Salford, Midlend Rizoursis (Midland Resources) i, oko Knjaza Miloša, Balkan fond Pikte (Pictet), da spomenemo samo najveće ili najzapaženije. Ti takozvani investicioni fondovi (private equity funds), postali su veoma brzo važni ekonomski igrači u našoj zemlji. Nema veće privatizacije, dokapitalizacije ili preuzimanja preduzeća bez njihovog aktivnog učešća. Kontroverza je često pratila njihovo delovanje. Tako se ponekad čuje da Salford želi da monopolizuje proizvodnju mlečnih proizvoda posle kupovine nekoliko mlekara, a neki su ga optužili da diže cenu mleka zbog kratkoročne finansijske računice, protiv interesa potrošača. Mada su svi fondovi aktivni kod nas i u svetu registrovani, zbog jasnih poreskih prednosti, u nekom od poreskih rajeva (Kajmanska ostrva, Džerzi, itd.), može se reći da su se brzo odomaćili u Srbiji.
Koji je istinski cilj investicionih fondova? Da li su oni dobra ili loša pojava za našu zemlju? Koje će se finansijske institucije tek pojaviti kao investitori u Srbiji? Najzad, šta treba uraditi da se poboljša funkcionisanje tržišta kapitala u Srbiji?…
…Sve u svemu, godine koje dolaze biće period intenzivnog razvoja novih finansijskih institucija. Među tim, da bi one bile uspešne, neophodno je sprovesti šest mera koje bi ojačale tržište kapitala i finansijski sektor.
1. Dalje jačanje bankarskog sektora. Neće biti štednje pa ni investitora i fondova ako građani nemaju poverenja u naše banke. Strog nadzor NBS, završetak privatizacije banaka i jačanje postojećeg ograničenog osiguranja depozita sledeći su koraci na tom putu.
2. Raščišćavanje tržišta osiguranja. Novi zakon o osiguranju s višim cenzusima i jačim nadzorom mora da bude primenjen u potpunosti. To će dovesti, kao i u bankarskom sektoru, do ukrupnjavanja i profesionalizacije. Pitanje je zašto je nadzor i ovog sektora smešten u NBS, jer samo Kazahstan i Zimbabve imaju slično rešenje…
27. MALI AKCIONARI IMAJU VELIKE PROBLEME
Proteklih nekoliko godina primeri iz prakse ogoleli su skoro sve nedostatke na našem tržištu kapitala, jednom od nosećih stubova tržišne privrede i kapitalizma. Mali akcionari, vlasnici paketa akcija najčešće manjih od jednog procenta, suočavali su se s teškoćama da uknjiže svoje vlasništvo na akcijama, da ostvare svoja prava, uključujući i pravo da prodaju akcije. Državne institucije lu tale su od populističke brige za probleme malih akcionara u predizborne svrhe, do jedva skrivene želje da kontrolišu i upravljaju tržištem, dajući protivrečne signale.
Predsednik Komisije za hartije od vrednosti, Milko Štimac, u julu 2006. godine rekao je da je novi zakon o hartijama od vrednosti zapravo pokušaj Vlade da kontroliše finansijske tokove na tržištu i da ugrožava nazavisnost institucije koju on vodi. Ukratko, imaju li mali akcionari u Srbiji velike probleme?...
...Kako učiniti akcionarstvo primamljivijim?
Šta bi trebalo uraditi da bi se akcionarstvo u Srbiji učinilo primamljivijim, znajući da nema stabilne tržišne privrede bez čvrstih garancija svojinskih prava, a da neki važeći zakoni nose potpuno pogrešnu stratešku orijentaciju?
1. Hitno temeljno izmeniti Zakon o tržištu hartija od vrednosti koji je izglasan 2006. godine, a kojim bi se, između ostalog, utvrdila obaveza uključenja na Berzu za sva otvorena društva, sprovelo razlikovanje otvorenih i zatvorenih društava, olakšao promet akcija od preteranog administriranja, itd.
2. Osnažiti primenu Zakona o preuzimanju privrednih društava kojim će se uvesti potrebna zaštita manjinskih akcionara i sprečiti zaobilazno preuzimanje pu tem dokapitalizacije.
3. Ojačati ulogu Berze ne samo izmenom propisa već i ponašanjem države kao vlasnika akcija iz Akcijskog fonda. Akcijski fond treba svojim postupanjem da unapredi tržište, a nikako da ga koči...
28. SRBIJA S REJTINGOM NA TRŽIŠTU KAPITALA
Srbija je krajem 2004. godine dobila rejting (country rating), prvi put posle dugog niza godina. Jedna poznata rejting agencija jednostavno je dala ocenu našoj zemlji kao da smo svi kolektivno učenici koji polažu ispit. To je dobra vest, mada vidimo da se ne kotiramo baš najbolje, čak ni među zemljama u okruženju. Ali, kao što kažu Amerikanci, "ono što se meri to se i postiže", i taj prvi rejting treba shvatiti kao stepenicu s koje krećemo naviše. Bugarska je, primera radi, više pu ta poboljšala svoj rejting u poslednje četiri godine. I svaki put kada je ocena poboljšana, cena njenog zaduženja na tržištu kapitala bila je smanjena. Rejting na najsažetiji mogući način izražava perspektive date zemlje, naročito njenu kreditno-platežnu sposobnost prema međunarodnom tržištu kapitala.
Naravno, taj rejting nije pao s neba. Postupak njegovog dobijanja započelo je Ministarstvo finansija i ekonomije juna 2003. godine, kada su predstavnici rejting agencije posetili našu zemlju i uradili analitički deo posla. Ministarstvo je odabralo i poslovnu banku koja nam je pomogla oko ovog posla. Bilo je, među tim, neuputno objavljivati to merilo do zaključenja pregovora s Londonskim klubom zbog mogućeg efekta na sekundarno tržište duga o kome se pregovaralo. Mislim da smo mogli nešto bolje da prođemo na tim pregovorima, nekoliko desetina miliona dolara bolje, da budem precizniji. Više od tri godine se mukotrpno pregovaralo. Ali, ruku na srce, ni postig nu ti dogovor nije tako loš. Kakav-takav, on otvara bolje perspektive našoj zemlji na ogromnoj pijaci novca koju predstavlja međunarodno tržište kapitala....
...Zbog toga i treba veoma ozbiljno shvatiti trenutnu budžetsku i spoljnotrgovinsku situaciju. Kao odgovorni ljudi, lideri moraju objasniti našim građanima da će javna potrošnja morati da se smanji i u sledeće tri godine preorijentiše na servisiranje duga i kapitalne investicije. To će, naravno, biti nepopularno. Ali, u protivnom nećemo moći istovremeno da sačuvamo stabilan dinar i da servisiramo dugove. Ko ne veruje neka pogleda projekcije održivosti duga koje je sačinila Narodna banka Srbije (www.nbs.yu). I moj model javnih finansija to, nažalost, jasno pokazuje...