29. DEMOKRATSKI USTAV JE KAMEN TEME LJAC DRŽAVE
Posle više od sto godina, 8. novembra 2006. godine, proglašen je novi Ustav suverene Republike Srbije. On je proizvod po mnogo čemu neočekivanog dogovora između tri najveće političke partije naše zemlje - Demokratske stranke, Demokratske stranke Srbije i Srpske radikalne stranke, koje su pozvale građane da glasaju. Isto je uradio i veliki broj drugih partija, institucija i javnih ličnosti, uključujući i mene. Patrijarh Pavle pozvao je vernike na glasanje, kao i svi drugi crkveni poglavari. Gospodin Pavle je tom prilikom glasao prvi put u životu, u 92. godini ...
…Zašto sam javno pozvao građane da glasaju za Ustav? Jednostavno zato što je on bolji od prethodnog iz sledećih, brojnih, razloga koje preuzimam iz analize velikog broja stručnjaka i ličnog opredeljenja: o usvajanje Ustava znači simbolički diskontinuitet s režimom Slo bodana Miloševića; o on omogućava izbore na svim nivoima za institucije sa svežim mandatima i jasno razgraničenim ingerencijama, što je naročito važno posle elastičnih i nestabilnih ustavnih vremena unije sa Crnom Gorom;…
…Šta treba menjati u Ustavu? Vidim sledećih pet nužnih promena.
1. Autonomija Vojvodine, mada je na zavidnom finansijskom nivou, mora biti donekle ojačana u domenu njenih ingerencija. Veoma mali broj ljudi želi da se igra državnim jedinstvom Srbije, ali u domenu zdravstva, obrazovanja, pa i odnosa između nacionalnih zajednica, treba vratiti autonomiju na njenu uravnoteženu meru.
2. Lokalne samouprave moraju imati pretežno većinski izborni sistem, koji će omogućiti utemeljivanje snažnih lokalnih ličnosti koje održava stabilno i široko biračko telo. Vreme je da i u Srbiji kao na Zapadu i u naprednim tranzicionim zemljama, uspešni gradonačelnici, poput Gorana Ješića iz Inđije ili Dušana Petrovića iz Šapca, budu prepoznati kao najkredibilniji kandidati za nacionalne uloge. Ništa ne može nadomestiti iskustvo direktnog kontakta sa građanima, izbora i administriranja, jer se dobri i loši efekti tu brzo vide. Po trenutnim propisima, partijske centrale i dalje drže sve konce u svojim rukama…
30. KAKVA LOKALNA VLAST TREBA SRBIJI?
Decentralizacija vlasti je odličan lek protiv uvođenja diktatura jednog čoveka ili jedne političke opcije, kao i najbolji način da se odluke donose u bližem kontaktu sa građanima. Zato je decentralizacija poželjna i popularna, naročito u postmiloševićevskoj Srbiji. Među tim, pitanje organizacije države i optimalnog mesta lokalne samouprave i pokrajine istovremeno je stalna i kontroverzna tema svuda u svetu. Nije to sve baš tako jednostavno. Kampanja za lokalne izbore 2004. godine bila je prepuna obećanja o jačanju ingerencija lokalnog nivoa, priča o nepravdi koja se čini nekim mestima od strane države, o budućim promenama statu ta i o svemu onome što će kandidati uraditi za opštinu (zapošljavanje, izgradnja nacional ne infrastrukture, itd.), dok su sve to nadležnosti koje po prirodi stvari ne pripadaju lokalnom nivou vlasti…
…Kombinacijom novog Ustava i Zakona o lokalnoj samoupravi iz 2002. godine, te novim Zakonom o finansiranju lokalne samouprave iz 2006. godine možemo preći na sledeću etapu decentralizacije. Ona bi trebalo de predvidi sledećih pet elemenata.
1. Ustoličiti najviše tri, eventualno četiri nivoa vlasti: republički, pokrajinski i opštinski, a u cilju regionalnog razvoja, a ne autonomije - eventualno i oblasti, tj. regione. Srbija ne može da finansira niti da vodi složeniju administraciju. Trebalo bi iskoristiti tu priliku i za spajanje jednog broja opština (npr. Merošina i grad Niš, Opovo i Pančevo). Naše opštine su relativno velike, ali umesto povećanja njihovog broja uputnije je jačati ulogu mesnih zajednica u ruralnim sredinama i gradskih četvrti.
2. Kristalno jasno raspodeliti većinu centralizovanih funkcija kao, na primer, osnovno obrazovanje lokalnom nivou (s izuzetkom nastavnog programa), srednje obrazovanje regionalnom nivou, a više i visoko, svakako, državnom nivou. I to treba uraditi u "bloku", a ne po vrstama troškova, kao što se danas, veoma loše, radi. Ustav daje liste, ali ne objašnjava sve…
31. VOJVODINA KAO LOKOMOTIVA KA EVROPI
Di su naši novci? Vojvođani često tako, bez trunke romantizma, postavljaju pitanje svog odnosa s ostatkom naše zemlje. To ne bi trebalo da nas iznenadi od pokrajine koja je imala donekle različito istorijsko iskustvo od "Srbije", kako se kaže, "severnije od Beograda".
Iskustvo austrougarske umesto otomanske dominacije, tradicionalni duh tolerancije svojstven multinacionalnim sredinama, promena socijalnog tela dolaskom brojnih unesrećenih izbeglica, dugogodišnja široka autonomija u okvirima SFRJ koju je Milošević bru talno ukinuo - Vojvodini zaista daju specifičan položaj u našoj zemlji. S druge strane, dve trećine stranih investicija realizuje se u severnoj pokrajini, u njoj su najviše plate i najuspešnija preduzeća, kao i najbolja poreska disciplina. Tokom mog ministarskog mandata najbolji projekti koji su predloženi Vladi, najrazrađenije primedbe na zakonske projekte, kao i poštovanje zadatih rokova i budžeta uglavnom su bili vojvođanska privilegija. To je uvek tako bilo i tako je ostalo…
…Šta treba uraditi da bi Vojvođani bili zadovoljni, da bi se Vojvodina institucionalno i finansijski osposobila za blistavu budućnost jednog od najnaprednijih regiona zemalja u tranziciji, uz nužnu solidarnost s ostatkom Srbije i bez ikakvog rizika za integritet naše domovine? Vidim sledećih pet mera.
1. Spremiti tokom 2007. godine, na vreme za predstojeće pokrajinske izbore, zakonski paket koji će predstavljati platformu za sprovođenje jakog stepena autonomije Vojvodine. Sve će se tek tada videti. Razne političke partije će se onda izjasniti, ali će, naravno, mnogo toga zavisiti i od rezultata republičkih izbora januara 2007. godine. Veliku pažnju treba posvetiti pitanju imovine. Posle gazdovanja vodama i šumama, postavlja se pitanje pu teva, železnice, velikih kapitalnih objekata kao što su mostovi. Odgovornost moraju da prate i odgovarajuća sredstva.
2. Izraditi srednjoročnu strategiju ekonomskog razvoja Vojvodine. Značajni elementi već su izrađeni, ali čini mi se da se mogu unaprediti. Agrobiznis, energetika, turizam i finansijske usluge moraju biti prioriteti. Oni će uposliti na najbolji način vojvođanske prirodne i ljudske resurse…
32. BEOGRADE, BEOGRADE, GLAVNI GRADE NAŠ!
Ko je mogao pomisliti pre koju godinu da će Beograd biti proglašen za "Grad budućnosti Južne Evrope u 2006. i 2007. godini" na takmičenju koje je organizovao poznati engleski poslovni list Fajnenšel tajms (Financial Times) marta 2006. godine? Kada je potpisano bratimljenje Beograda i Čikaga 2005. godine, spojili su se prvi i treći "srpski" grad. Uz čelnog čoveka naše prestonice, Nenada Bogdanovića, koji je, i to ne samo po mojoj proceni, najuspešniji posleratni beogradski gradonačelnik, ceremoniji je prisustvovao i član čuvene čikaške političke dinastije Dejli (Daley). Desetine udarnih i upečatljivih tekstova o neobičnom, neodoljivom šarmu naše prestonice, njenom burnom noćnom životu i velikoj energiji objavljeno je u vodećim svetskim listovima poslednjih šest godina…
…Beograd ima sjajnu perspektivu, ne moramo se mnogo premišljati oko toga, niti zbog toga treba da nam bude žao. Naime, uspeh Beograda biće i uspeh Srbije. Kao što su mnogi marketinški stručnjaci primetili, brend Beograd je najpozitivniji vektor naše zemlje. Popravljanje celokupnog imidža Srbije najbrže se može postići preko njenog glavnog grada…
…Koje mere treba preduzeti da bi Beograd nastavio svoj impresivni razvoj? Predlažem pet pravaca za sledećih pet godina.
1. Usvojiti tokom 2007. godine ofanzivni zakon o glavnom gradu, gde će ključno pitanje biti kako ubrzati razvoj Beograda, a ne kako mu oduzeti što veći deo uspeha da bi se podmirile potrebe svih u zemlji. Beograd ne može bez ostatka Srbije, ali ni Srbija ne može bez jakog Beograda. Samo snažan glavni grad može da pobedi regionalnu konkurenciju u lociranju balkanskih ispostava multinacionalki, kao i baza za ekspatrijaciju vrhunskog inostranog osoblja. Ako već nismo članica EU, pametnije nam je da što više ojačamo naše adute, a Beograd je sigurno jedan od njih. Bez ljubomore, bez ljubavi, već iz dobro shvaćenog uzajamnog interesa svih nas koji živimo u Srbiji.
2. Nastaviti transformaciju privredne strukture da bi Beograd sve više ličio na uzbudljivu i hiperaktivnu Barselonu, a manje na oronuli Mančester od pre dvadeset godina. Grane s visokom dodatom vrednošću iz usluga, informatike, telekomunikacija, građevine, moraju biti baza za stvaranje 800.000 radnih mesta, što ne treba da zamagli činjenicu da je Beograd i veliki poljoprivredni centar u kome bi moglo da se zaposli dodatnih 100.000 ljudi. Tada će nezaposlenost, bar u Beogradu, biti manji problem.
33. ŠTA ĆE NAM NATO: BUDUĆNOST NAŠE VOJSKE
Generalni sekretar NATO-a (Severnoatlantskog pakta), Jap de Hop Shefer (Jap de Hop Shefer) posetio je Beograd sredinom 2005. godine. To nije bila prva poseta predstavnika NATO-a, jer je njegov prethodnik Robertson (Robertson) dolazio nekoliko pu ta u Srbiju posle pada Miloševića.
Tom prilikom je ovaj visoki zvaničnik, bivši ministar inostranih poslova Holandije, poslao našim liderima i našoj javnosti nekoliko poruka NATO-a o našoj budućnosti: o nužnosti regionalne saradnje, o tome da je bombardovanje 1999. godine bilo iznuđeno i upereno protiv jednog režima, a ne nas kao naroda, i ukazao da je jedini neispunjeni uslov za ulazak naše zemlje u program Partnerstvo za mir te alijanse izručenje generala Mladića Hagu. Na toj tački smo već godinama…
…Međutim, za odgovorne ljude uvek se postavlja pitanje alternative. Oni koji se protive našem pristupu NATO-u nikada ne definišu šta je njihov predlog. Ako već nismo voljni da uživamo u blagodeti kolektivne bezbednosti koju bi članstvo u NATO-u podrazumevalo (naravno, uz odgovarajuće političke i finansijske obaveze), za šta bismo se drugo opredelili? Za izolaciju, kao jedina zemlja u ovom delu Evrope koja neće biti članica NATO-a? Ili se priželjkuje pristupanje nekom drugom, još nepostojećem, kolektivnom mehanizmu, s ruskom maticom, dok bismo istovremeno tražili članstvo u Evropskoj uniji? Moramo se podsetiti da je i Rusija učesnica programa Partnerstvo za mir, ali i da je jednostrano povukla sve svoje trupe s Kosova i Metohije pre koju godinu. Činjenice su neumoljive…
…Predlažem devet koraka za oporavak našeg odbrambenog sistema.
1. Zaokružiti usvajanje nužnih programskih dokumenata. Odbrambena strategija usvojena je oktobra 2004. godine, bez preciznih odredaba vezanih za pristupanje NATO-u. Ali, nužno je definisati vojnu doktrinu i zakone o vojsci, odbrani, civilnoj zaštiti, itd.
2. Profesionalizovati Vojsku u sledeće tri godine. Pošto se radi o generalnom pokretu u Evropi, on ima podršku većine, a naročito regruta i njihovih porodica. Među tim, vojska mora da se pripremi za rukovođenje profesionalnim trupama, gde se greške lakše uočavaju i mnogo više koštaju…
34. POLICIJA: BATINA NE DOLAZI IZ RAJA
Posle godina dobijanja batina i gu tanja suzavca Miloševićeve policije, veliki broj naših građana ima značajne teškoće da doživi Ministarstvo unu trašnjih poslova (MUP) kao javni servis koji je tu da ih čuva od zla. Šta tek reći o Bezbednosno-informativnoj agenciji (BIA) koja je nasledila ozloglašenu Državnu bezbednost (DB), čije je ime dugo bilo dovoljno da sledi krv opozicionarima, a i danas nas podseća na politička ubistva i atentate (Đinđić, Stambolić, Ćuruvija, Drašković ...).
Politička instrumentalizacija službi sile postoji od začetka naše države, uhodala se za vreme Tita, ali je dostigla vrhunac pod Miloševićem. Svi značajniji lideri opozicije bili su praćeni (kao i "manje pouzdani" sledbenici), a i danas se često čuje da je sama policija (naročito delovi "službe") učestvovala u raznim kriminalnim radnjama - trgovini drogom, prostituciji, švercu nafte i cigareta, kidnapovanjima i reketiranjima ... Tako su, primera radi, demokratske vlasti posle 5. oktobra naišle na petsto kilograma heroina u vlasništvu DB-a u sefovima jedne banke, a koje, eto, niko nije evidentirao…
…Sve u svemu, policija je zbog svega što se događalo bila unakažena institucija i služila je kao poslednji štit diktatoru. Njen pad, kao i dalje zloupotrebe posle 5. oktobra ne treba da zamagljuju njen napredak, kao ni činjenicu da je policija brana anarhiji u društvu i neizbežan činilac demokratije. Kvalitet policije direktno je vezan s kvalitetom društva i njegove organizacije…
…Šta treba sada da se uradi? Predlažem osam mera.
1. U potpunosti depolitizovati najviše funkcije u policiji i drugim bezbednosnim službama uvođenjem strogih, profesionalnih kriterijuma za rad u tim institucijama.
2. Uspostaviti jaku parlamentarnu kontrolu policije i službi bezbednosti koja se neće ograničavati samo na podnošenje dva puta godišnje izveštaja o radu Narodnoj skupštini…
Početkom 2006. godine Vlada je usvojila dugo očekivanu Nacionalnu strategiju reforme pravosuđa, a od 5. oktobra naovamo usvojeno je mnoštvo važnih zakona u domenu pravosuđa. Među njima su i kvalitetni sistemski pomaci, naročito u procesnom delu prava, uključujući parnični postupak, toliko važan za međuljudske odnose, izvršni postupak, koji je osnova za obezbeđenje poverilaca a samim tim i za normalno finansiranje dužnika.
Međutim, istovremeno je predlagan kao opštinski tužilac čovek koji je u Prokuplju štitio pravdu devedesetih godina tako što je vitlao pištoljem, sa cigaretom u ustima i pucao u vazduh da bi zastrašio političke neistomišljenike. Za okružnog tužioca u Beogradu postavljena je osoba pod istragom i kod koje je nađeno ilegalno oružje. Prvooptuženi za ubistvo premijera Đinđića otvoreno je pretio sudiji pred izricanje kazni za ubistvo bivšeg predsednika Srbije, Ivana Stambolića. Sudija u predmetu Ibarske magistrale unapred se izvinjava, u obrazloženju presude, ubicama (koji su i priznali te zločine) za blage kazne koje će im izreći. Predmet je Vrhov- ni sud vratio na ponovno suđenje i konačno su, ipak, izrečene zakonski maksimalno dozvoljene kazne…
…Naravno, veoma je lako napadati pravosuđe, mnogo teže je unaprediti ga.
Usvojena strategija za reformu pravosuđa, urađena uz podršku Svetske banke, ima sve nužne tehnokratske momente, ali bi u mnogo čemu mogla da bude ambicioznija i konkretnija. Stoga predlažem sledećih deset koraka za reformu našeg pravosuđa.
1. Brzo vratiti i zaokružiti finansijsku nezavisnost pravosuđa, ali i unaprediti njegovu evaluaciju. Iluzorno je govoriti o podeli vlasti koju jemči i novi Ustav, kao i Zakon o budžetskom sistemu, sve dok ministar ima u rukama sve plate i troškove svih nosilaca pravosudnih funkcija - do samog vrha piramide. Tadašnji ministar, Stojković, čak me je krajem 2004. godine napao tim povodom zbog navodne prevelike autonomije koju je uživao Vrhovni sud u pogledu plata. Usvojena strategija je, blago rečeno, po tom pitanju predvidela izuzetno spore promene, kao da se radi o nekoj složenoj nauci, te se tek posle 2011. godine predviđa omogućavanje dovoljne autonomije…
36. BORBA PROTIV KORUPCIJE: BEG BRZINOM PUŽA
Srbija je krajem 2005. godine dobila u Skupštini Strategiju za borbu protiv korupcije, uz nužno apelovanje na evropske povelje, deklaracije i vrednosti. Istovremeno, rasplamsavaju se afere oko Vlade, za koje su neki mislili da su rezervisane za prethodni kabinet.
Od sumnjive kupovine nekvalitetne sirijske nafte, preko trgovine dugovima prema Češkoj kroz fantomske posrednike, nejasnog porekla novca određenih političara, koferčića punih para koji se nalaze u stanovima državnih funkcionera, skandalozne nabavke izraubovanih švedskih vozova, prodaje Nacionalne štedionice da bi se sve veze sa NBS i njenim čudnim depozitom u Moskvi zataškale, iznenađujući uvoz električne energije - imamo lepezu pitanja koje mediji i građani postavljaju u jednoj zemlji u tranziciji. Nije Srbija po pitanju afera izuzetak, daleko od toga. Samo što je, po svemu sudeći, njihov epilog u drugim zemljama dosta drugačiji…
…Naravno, nije ni u ovom domenu sve crno-belo. Srbija je po merenju percepcije stepena korupcije novembra 2006. godine koje je uradila referentna organizacija Transparensi Internešenel (Transparency International), i dalje na neslavnom 90. mestu od 160 zemalja. Daleko smo od naprednih zemalja, u rangu smo Surinama i Gabona. Ali, ako je za bilo kakvu utehu, napredovali smo - nismo više poslednji, sa Haitijem i Gvinejom…
…Sve u svemu, određeni napredak je učinjen, ali smo još daleko od cilja i, tu i tamo, napravljeni su i neki koraci unazad. Koje mere treba preduzeti da bi se dalje suzbila korupcija u Srbiji? Predlažem osam mera.
1. Utvrditi akcioni plan na osnovu Strategije za borbu protiv korupcije koji treba jednoglasno izglasati u Skupštini. Uz jasne rokove i nadležnosti, taj plan mora da uvaži i realnost našeg skromnog administrativnog kapaciteta.
2. Ustoličiti nezavisnu agenciju za borbu protiv korupcije kao čelnu instituciju. Dati joj i istražne funkcije uz dobru koordinaciju s policijom. Imenovati trenutne članove Saveta za borbu protiv korupcije kao savetnike tog novog operativnog tela -treba iskoristiti njihovo teško stečeno iskustvo. Prestanimo da zbog sujete uvek počinjemo od početka…
37. SRBIJA ZASLUŽUJE BOLJU DRŽAVNU UPRAVU
U državnoj upravi rade nesposobni muškarci i dobro udate žene. Zaposleni u ministarstvima su mi često ponavljali ovu surovu ocenu, navodno izgovorenu od strane bivšeg premijera Srbije, pokojnog Mirka Marjanovića, za vreme njegovog mandata. Ona je prouzrokovala žestoke reakcije onih koje je on trebalo da vodi kao starešina. Ali, ako su te reči bolele, a i danas odzvanjaju, to je možda zato što je u to vreme ta konstatacija bila delimično tačna.
Međutim, interesantno je i tužno da se, uz smanjenja u vojsci, počinje i smanjivanje državnog aparata od njegovog srca, koje zapošljava ukupno oko 27.000 ljudi, a ne od javnih preduzeća, lokalne samouprave ili javnih službi (zdravstvo, prosveta), gde radi više od 350.000 ljudi i za koje svi upućeni dobro znaju da su viškovi mnogo veći, a primeri nepotizma i nestručnosti često jasniji…
…Aktuelna vlada Srbije usvojila je 2004. godine Strategiju reforme državne uprave. Usvojeni su, početkom 2005. godine, i Zakon o državnoj upravi i Zakon o Vladi, kao i Zakon o javnim agencijama. Time je stavljena tačka na apsurdne napade DSS-a oko agencija koje su formirane posle demokratskih promena. Neke od njih su i te kako bile nužne, kao što sada priznaju i oni koji su ih iz neznanja, konzervatizma i niskih političkih pobuda žestoko napadali. Dobro je što ti zakonski predlozi u ogromnoj meri preuzimaju predloge koji su se iskristalisali od oktobra 2001. godine do danas. Ne bi trebalo strančariti na ovim pitanjima…
…Kako urediti državnu službu u kojoj će raditi dobro obučeni i nekorumpirani službenici? Predlažem deset koraka.
1. Izvršiti hitno depolitizaciju i profesionalizaciju uprave. Treba ukiniti strančarenje u vrhu državne uprave. Neiskusna i izgubljena, takva postavljena lica samo čine štetu i demoralizuju profesionalce kojima bi trebalo da rukovode.
2. Uporedo povećavati raslojavanje između službenika i smanjivati njihov ukupan broj. Naprasno veliko povećanje plata ministrima prouzrokovalo je bes građana i diskvalifikovalo raslojavanje nužno da bi i iskusni i stručni entuzijasti imali i materijalnu podlogu da posvete svoj život plemenitom zanatu u službi države…