V. PRIPREMITI SRPSKO DRUŠTVO ZA 21. VEK
38. MLADI: OSTATI ILI OTIĆI?
Should I stay or should I go? Da li da ostanem ili da odem? Nažalost, za ogromnu većinu naših mladih ljudi odgovor na poznato rokenrol pitanje engleske pank grupe Kleš (The Clash) jasno je i glasno: da, oni bi rado napustili Srbiju. Možda ne zauvek, ali dovoljno dugo da zarade i propu tuju svetom. Nažalost, to često znači zauvek.
Ankete sprovedene među studentima tokom 2005. godine su poražavajuće: nekih 75% htelo bi da živi i radi van naših granica. Zemlja s takvim stavom njene buduće intelektualne i poslovne elite mora biti veoma zabrinu ta. Ako onih jadnih 7% fakultetski obrazovanih želi da ode, uzalud ćemo posvećivati resurse za dizanje standarda zemlje jer će nam hronično nedostajati nužni kadrovi. Studenti su manjina među mladima, ali, nažalost, pola onih koji ne studiraju ima iste emigracione želje. Nasilje je prisutno u školama i na ulicama i skoro svake nedelje čitamo o svirepim obračunima koji odnose mlade živote…
…Kakva je situacija s omladinom? Šta je preduzeto da bi ona videla svoju budućnost u našoj zemlji? Šta tek treba uraditi?…
…Koje mere treba sada preduzeti? Naravno, najbolja mera protiv emigracije mladih ljudi jeste privredni razvoj i dobro uređenje države. To svi znamo. Dobra radna mesta su najjači argument i magnet. Ali, ako pogledamo specifičnu politiku prema mladima vidim deset ključnih mera.
1. Sprovesti do kraja bolonjsku reformu u visokom obrazovanju u godinama koje dolaze, a koja će uskladiti naš obrazovni sistem sa svetom. Već sada vidimo da nije sve perfektno u "bolonjskom svetu", ali
generalno gledajući, treba istrajati na tom pu tu.
2. Okrenuti se ka reformi srednjih škola u pravcu istraživanja, prakse, informacionih tehnologija, stranih jezika, a ne na memorisanje i "bubanje"…
39. KUDA IDE NAŠE OBRAZOVANJE?
Često se hvalimo da smo obrazovana nacija. Retko pričamo o nekom našem profesoru a da ne kažemo da je svetski autoritet. Ponosni smo na rezultate naših naučnika u inostranstvu. To znači da smo dobro shvatili da je bogatstvo društva direktno povezano s prosečnim nivoom obrazovanja. Ali naša realnost je, nažalost, sasvim drugačija.
Po mnogim procenama, oko 30% naše populacije je funkcionalno nepismeno. Po popisu iz 2002. godine (tabela 1) obrazovanje skoro polovine (45,7%) naših građana je diploma osnovne škole ili tek nekoliko njenih razreda. S visokim obrazovanjem je manje od 7% stanovnika, a visoko i više obrazovanje zajedno ima malo više od desetine stanovnika Srbije (11,1%). Emigracija devedesetih godina prošlog veka bila je pravo "moždano krvarenje" Srbije…
…Svima je jasno da nećemo postati bogata zemlja ako drastično ne unapredimo naš obrazovni sistem i ne podignemo opšti nivo znanja građana, od preduzeća, preko javnih ustanova, sve do njiva. Kako? Kroz sedam ključnih akcija.
1. Odvajati kao nacija više za obrazovanje. Mada je prosveta najbrže rasla od svih budžeta od 2001. do 2003. godine, ona i dalje predstavlja skromnih 4,2% bru to domaćeg proizvoda, daleko iza drugih zemalja, Izraela na primer, koji odvaja 7,6% svog bogatstva za edukaciju. Uz to, u unu trašnoj raspodeli tih sredstava imamo apsolutnu dominaciju plata i materijalnih troškova, skoro 90%. Jasan prioritet je dat prosveti i plate su višekratno povećane u realnom iznosu. Mada su plate, kao i za ostale kategorije stanovništva, i dalje male, sada nastavnik osnovne škole ima platu iznad proseka Republike, a broj nastavnika je krajem 2005. i početkom 2006. godine smanjen. Među tim, skoro ništa ne ostaje u budžetu za opremu, razvojne programe, obuku. Neke sredine, poput Beograda, temeljno su renovirale škole, ali to je još privilegija bolje stojećih opština. Redovna obuka mora postati navika, ne izuzetak, kod svih kategorija nastavnika. Kako inače držati korak sa svetom i proveriti spremnost onih kojima roditelji poveravaju svoje najdraže?…
40. SPORT: OD DUHA NACIJE DO KRUPNOG BIZNISA
Sport je veoma bitan u našoj zemlji. Ne samo zato što nam leži već verovatno i zato što su se, za razliku od politike i privrede, jedino sport i umetnost održali kada nam je sve krenulo naopačke krajem osamdesetih.
Volimo da veličamo naše šampione, ali ih i brzo šaljemo u pakao izneverenih nerealnih očekivanja. Pogledajte košarku poslednjih godina ili fudbal na Svetskom prvenstvu u Nemačkoj 2006. godine…
…Ipak, mora se reći da se situacija donekle poboljšala u određenim segmentima poslednjih nekoliko godina.
o Novi Zakon o igrama na sreću vratio je skroman, ali stabilan izvor finansiranja amaterskom sportu.
o Srbija je veoma uspešno organizovala evropska prvenstva u kolektivnim sportovima kao što su košarka, odbojka ili vaterpolo.
o Dobili smo organizaciju Univerzijade 2009. godine, što će dovesti do interesantnog zamaha infrastrukture i afirmacije zemlje….
…Šta treba raditi da se situacija dalje poboljša, a nacija sve češće peva srpsku himnu na takmičenjima? Predlažem pet koraka.
1. Izglasati zakon o sportu koji će pomoći u rešavanju najsloženijih problema, kao što je privatizacija. Postojeći nacrt sadrži seriju pozitivnih koraka, ali nažalost previše izbegava da se odredi prema vlasničkoj transformaciji i finansiranju. Vreme je za hrabre i jasne korake u regulativi. U protivnom, dobićemo divlju privatizaciju i afere. Nema razloga da se sportska imovina suštinski drugačije tretira od druge imovine. Pogledajmo, na primer, Čelsi i Abramoviča, Lion i Olasa (Aulas), mada niko ne bi voleo dalju tajkunizaciju kod nas.
2. Povećati učešće amaterskog sporta u podeli sredstava koja se dobijaju od igara na sreću. Zakon daje previše novca generalnom budžetu, dok je amaterski sport kamen temeljac vrhunskog sporta. Uz to, veliki broj "manjih sportova" može se finansirati jedino na ovakav način…
41. ZDRAVSTVO: NOVAC ILI ŽIVOT?
Gotovo sve ankete pokazuju da se građani Srbije najviše plaše bolesti, mnogo više nego ratova, pa i siromaštva. To je prirodno, jer smo jedan od "najstarijih" naroda u svetu, sa 40,2 godine starosti u proseku. Strah postoji i zbog toga što je naš zdravstveni sistem u krizi.
Skoro svi smo iskusili i dobre i loše strane našeg zdravstvenog sistema. S jedne strane je odanost i profesionalizam zdravstvenih radnika, pa i velika dostupnost lekara specijalista građanima. S druge strane je jurnjava za skupim lekovima kojih ponekad nema ni u najvećim bolnicama, razorenost infrastrukture, dobijene infekcije na mestu lečenja i, tu i tamo, paternalistički odnos prema pacijentima…
…Koji su problemi našeg zdravstva? Šta treba uraditi da se srpsko zdravstvo unapredi? Vidim sedam ključnih, sigurno ne i jedinih, problema našeg zdravstva.
1. Sveukupni manjak finansijskih sredstava. Naravno, mnogi će odmah reći da je to zapravo jedini problem, što jednostavno nije tačno. zdvajamo 157 evra godišnje po stanovniku za zdravstvo, a naša zemlja troši nekih 6% BDP-a na zdravstvo, ali, prema nekim studijama, na primer Svetske banke, treba dodati još 30% na tu sumu koje pacijenti daju privatnom sektoru ili kroz mito. Tih ukupnih 8% je blizu evropskog proseka, čak je i više od naših suseda. Među tim, u apsolutnom iznosu, to je malo para jer imamo tako mali BDP. To ne omogućava značajne investicije u momentu kada je medicinska tehnologija sve skuplja. Važan aparat ili lek koštaju otprilike isto kada ih kupuju siromašna Srbija i bogati Luksemburg…
…Predlažem dvanaest mera kako bi se unapredilo naše zdravstvo.
1. Dosledno sprovesti usvojeni paket zdravstvenih zakona. Naravno, nijedan tekst nije perfektan, ali usvojeni zakoni bili su dugo razmatrani i, s izuzetkom razumljivih esnafskih i lobističkih otpora, uglavnom odražavaju našu realnost i mogućnosti, uz važno formiranje komora koje će odrediti prava, ali i obaveze lekara. Veoma je interesantno i pozitivno što je jedan broj predloženih rešenja (izbor doktora, npr.) testiran na sveobu hvatnom pilot-projektu u Kraljevu, mada se njegov ishod žučno debatuje….
42. KULTURA IZMEĐU TRADICIJE I TRŽIŠTA
A je li, sad si se setio? Tako me je prekorio moj dragi kolega Branislav Lečić, ministar kulture u Vladi Zorana Đinđića, kada sam mu rekao da pišem tekst o državnoj politici u domenu kulture, s posebnim osvrtom na složeno pitanje njenog finansiranja. Podsetio me je na mnogobrojne projekte koji nisu našli mesto u našim budžetima. Podsetio me je i na zapažene rezultate koje su postigli projekti koji su dobili podršku posle veoma duge budžetske suše, kao onih pet međunarodnih nagrada koje su dobili filmovi koje smo sufinansirali 2002. godine…
…Od Kusturice, preko Paskaljevića i Stefana Arsenijevića, do Laze Ristovskog i Mikija Manojlovića, naša kinematografija već decenijama pleni pažnju širom sveta.
Od Biljane Srbljanović preko Ljubomira Simovića, do Dušana Kovačevića, naš teatar donosi poželjnu dozu mašte i smelosti u odveć standardizovanoj zapadnjačkoj produkciji. Plejada izuzetnih glumaca svako veče pravi od Beograda jednu od pozorišnih prestonica Evrope, a da ne govorimo o našoj "performerki" svetskog glasa Marini Abramović….
…Određeni pomak je, ipak, u Srbiji napravljen. Sada se ponovo, kao u Titovo vreme, dodeljuje 100 penzija zaslužnim "nacionalnim" umetnicima. Budžet kulture stabilizovao se na oko 1,3% republičke kase. Beograd posvećuje čitavih 6% svog budžeta kulturi, što je dovelo, između ostalog, do prelepog novog zdanja JDP-a, Teatra na Terazijama, itd. Uzgred rečeno, s modernom infrastrukturom, gde je država nezaobilazna, pozorišta postaju postepeno samofinansirajuća. Madlenijanum je prva zadužbina posle Drugog svetskog rata. Svađamo se oko optimalne lokacije za novu operu, umesto da obezbedimo za sada korektne uslove za one koji godinama vode na rubu prosjačkog štapa postojeću operu…
…Naravno, još mnogo toga treba da se uradi. Koji su prioriteti? Izdvojio bih osam ključnih poteza.
1. U sledeće četiri godine povećati budžet kulture na 2% republičke kase. To bi bio značajan pomak u napregnu tim javnim finansijama.
2. Identifikovati pet ključnih projekata da se ne bi oskudna sredstva delila bez dovoljnog efekta. Lako je deliti pomalo mnogima, efikasnije je upotrebiti poreski dinar za prava dostignuća…
Godine 2006. slavili smo 150 godina od rođenja Nikole Tesle, našeg najvećeg naučnika, jedinog našeg genija koji je istinski svetski poznat. Njegova sudbina je u mnogo čemu simptomatična za našu zemlju. Emigrirao je iz sredine koja nije bila u stanju da mu ponudi podršku da bi njegov blistavi um mogao u potpunosti da se izrazi, došao je do revolucionarnih ideja koje nije znao niti da zaštiti, niti da unovči, i završio je život usamljen i siromašan, daleko od svojih.
Poslednjih godina slavimo prve uspehe dr Miodraga Stojkovića, koji se bavi fascinantnom disciplinom kloniranja ćelija, mada mu vlasti zabranjuju da se bavi svojim zanatom kod nas, jer je, navodno, kao veterinar, nepodoban za takve poduhvate. Kod nas se često zapostavlja suština dok caruje prazna formalnost. Postoji žeđ za takvim herojima koji će nas proslaviti u svetu ne samo zbog dobrog baratanja loptom već i zbog njihove mašte i izvanrednog znanja…
…Najlakše je reći da Srbija ima prečih poslova od nauke i tehnologije. Kada veliki broj naših sugrađana teško živi, kada je bazična infrastruktura razorena, kada bolnice nisu okrečene i ponekad nemaju osnovne aparate, nauka može izgledati kao "luksuz" koji će morati da pričeka bolja vremena…
…Jedan broj pozitivnih pomaka ipak se desio od Miloševićevog pada, naročito u finansiranju, prvim uspesima u normativi, izglasavanjem krajem prošle godine dva važna sistemska zakona…
…Kako više uložiti u nauku i tehnologiju, uz pozitivne ekonomske posledice po celo društvo? Predlažem sledećih pet mera.
1. Povećati budžetska izdvajanja za nauku sa 0,4% BDP-a na 1% do 2010. godine. Svi bismo voleli da to ide brže, ali ovaj ritam je realan. Istovremeno, realnije bi bilo zameniti trenutnu podelu od 60% za osnovnu, a 40% za primenjenu nauku, sa 60% za primenjeni deo. U alokaciji sredstava treba u većoj meri kretati od realnih potreba privrede i države, a ne samo od individualnih odluka samih naučnika. Tako je svuda.
2. Dodatno reformisati naučnoistraživačku delatnost kroz dublje restrukturiranje sektora. Šteta je što se oni koji "drže katedre" izuzimaju iz novog sistema redovne provere…
44. SRBI MEĐU RAČUNARIMA I INFORMACIONO DRUŠTVO
Da li se sećate slike iz Sijetla iz avgusta 2001. godine kada je nasmejani premijer Đinđić darovao flašu naše rakije iznenađenom Bil Gejtsu (Bill Gates), šefu Majkrosofta, a on nama za uzvrat Krajem 2002. godine u potpunosti je ukinu to oporezivanje računara i softvera, što je simbolički izjednačilo informatiku sa hlebom i mlekom u smislu njenog značaja za građane i državu. Time smo postali jedinstveni u Evropi, poreski raj za informatiku. I to je otvorilo period razvoja tog sektora bez presedana u poslednjih petnaest godina. Naša zemlja se odjednom videla, zbog snažnog rasta tržišta, na "radarima" svih vodećih svetskih proizvođača…
…Šta se desilo s tim inicijativama? Gde smo danas u procesu informatizacije Srbije? Šta treba da se radi?…
…Nažalost, Srbija je, posle dobrog starta, u mnogo čemu posustala u svojoj informatizaciji. Prvog januara 2005. godine država je uvela porez na dodatu vrednost na računare i softver od 18%, uprkos brojnim inicijativama industrije i građana da se održi povoljni poreski položaj ove grane. Skoro nijedna preuzeta obaveza prema velikim inostranim firmama ne ispunjava se na vreme i možda ćemo izgubiti dobijene povlastice. Agencija za informatiku i Internet 2006. godine ima budžet od 40 miliona dinara, osam i po pu ta manje nego 2003. godine. Ona zbog svoje neaktivnosti, kao i zbog tromosti drugih organa, gubi i donacije koje su prethodno dobijene. Na sastanku u Sarajevu2005. godine sličnog foruma Evropske unije (koji nas je 2001. godine pohvalio) konstatovano je da "tapkamo u mestu", dok susedi snažno napreduju…
…Samim tim, treba sprovesti što pre sledećih sedam mera.
1. Formirati ministarstvo za informaciono društvo koje će objediniti sektore telekomunikacija, informatike i Interneta. To ministarstvo treba da ima sve ingerencije u domenu pripreme zakonske i podzakonske regulative, ali i primene propisa. Problemi u koordinaciji i stalna borba protiv jakih interesa najveće su glavobolje reformatora u Srbiji. Snažno ministarstvo imalo bi i autoitet i resurse da prebrodi prepreke i reši probleme. To rešenje je dobro funkcionisalo u Sloveniji i u drugim zemljama…
45. INTELEKTUALNA SVOJINA: STOP PIRATIMA
Kako biste reagovali kada bi vam neko ukrao vaš omiljeni laptop? Kao ris, zar ne? Pitam se, onda, zašto teško shvatamo da se neke firme mnogo lju te na nas kada se na tom istom kompju teru nalaze ukradeni programi koji su njihova intelektualna svojina.
Da li se sećate tezgi pored SKC-a u centru Beograda gde su mladi kupovali "na divlje" CD-e i DVD-e? Da li se sećate kada je policija u našem glavnom gradu otkrila najveći nelegalni proizvodni pogon CD-a na Balkanu? Da li se oblačite kod šanera koji prodaju ukradenu ili krivotvorenu robu, ili nosite Lacoste - Made in Novi Pazar?
Nekako odmah nađemo dobre izgovore za ovu vrstu domaćeg kriminala. Te "sve je mnogo skupo", te "to je jedini način da se dođe do te vrste robe", te "nije ni neki greh malčice nauditi tako moćnim firmama, preživeće one lako bez našeg novca"... itd. Treba shvatiti da je iza svega ovoga krupni biznis i još krupnija kriminalna zarada koja koči normalne poslovne tokove i investicije…
…Ova revolucija intelektualne svojine i brendiranja zahvata sve sektore. Primera radi, u automobilskoj industriji ili mobilnim telekomunikacijama lideri se skoro više ne bave proizvodnjom. Pežo ili Nokia koncentrišu se na razvoj, marku (brand) i finansije, sve drugo prepuštaju dobavljačima i distribu terima s kojima potpisuju ugovore.
To je budućnost, ubeđen sam, i naše zemlje, jer smo više maštoviti nego što smo disciplinovani. Ekonomija znanja bolje upotrebljava naše osobine nego industrijska revolucija. Zato zaštita intelektualne svojine ide i nama u prilog…
…Predlažem pet dodatnih mera.
1. Materijalno i kadrovski ojačati Zavod za zaštitu intelektualne svojine zbog efikasnosti u pregovorima sa EU i STO (zaposleni zarađuju oko 300 evra mesečno, a odlučuju o milionskim vrednostima ...).
2. Specijalizovati dva ili tri trgovinska suda za ove kompleksne i specifične sporove, jer veliki broj sudova ne može da se specijalizuje i da prati tu obimnu materiju.
3. Obezbediti interdisciplinarni tim (Carina, MUP, Poreska uprava, pravosuđe) za primenu ovih propisa…