VI. OBEZBEDITI PRISTOJAN ŽIVOT SVIMA
46. ZAPOSLIMO SRBIJU
Danas kada pitate građane zbog čega su najviše zabrinu ti, odgovor dve trećine je nezaposlenost, odnosno gubitak posla i siromaštvo. Zvanična stopa nezaposlenosti, prema podacima Nacionalne službe za zapošljavanje iznosi 28%. Prema međunarodno priznatim metodologijama ona je nešto manja, odnosno 21% prema Anketi o radnoj snazi za 2005. godinu koju je Republički zavod za statistiku Srbije sproveo prema metodologiji MOR-a i zahtevima EUROSTAT-a..
Srbija je, bilo kako bilo, posle Makedonije i Bosne i Hercegovine (grafikon 1), zemlja s najvišom stopom nezaposlenosti u Evropi, gde je prosek oko 8%. Prema zvaničnim podacima Republičkog zavoda za statistiku, broj zaposlenih u maju 2006. godine bio je 2.016.398, a broj nezaposlenih u oktobru 2005. prema Anketi o radnoj snazi bio je 719.881. Ministar rada, Lalović, tvrdi da je pravi broj oko 550.000 nezaposlenih koji zaista aktivno traže posao, a da se ostali nalaze na evidenciji samo zbog zdravstvenog osiguranja. Iako nije poznato po kojoj je metodologiji ministar došao do ovog broja, tačno je da jedan broj nezaposlenih radi na sivom tržištu i ne traži posao…
…Ma šta rekli radikali i socijalisti, problem nezaposlenosti nije postpetooktobarski fenomen. U socijalističkoj ekonomiji višak radne snage je tradicionalan, velika državna preduzeća imala su određenu kvotu koju su morala da ispune, bez obzira na stvarne potrebe, a gubitak radnih mesta počeo je još krajem osamdesetih. Tokom devedesetih godina dolazi do ubrzanog povećanja nezaposlenosti, ali i do pojave velikog broja ljudi koji su formalno zaposleni, ali godinama ne rade i koji su, u stvarnosti, postajali deo sive ekonomije. Nezvanične procene govore da se i do milion ljudi nalazilo u tim sivim vodama…
…Šta treba raditi da se nezaposlenost u Srbiji prepolovi?
1. Razviti partnerstvo između države, obrazovnog sistema i privatnog sektora za prekvalifikaciju radne snage. Takođe, neophodna je reforma obrazovnog sistema u smislu promene obrazovnih profila koji su ili zastareli ili nepotrebni, i formiranja novih obrazovnih profila koji više odgovaraju potrebama tržišta radne snage…
47. KAKO DO PRISTOJNIH PENZIJA?
Krajem 2005. godine Vlada je predložila, a Skupština usvojila, promene našeg penzionog sistema, s postepenim produženjem radnog veka za dve godine. Tako će muškarci 2009. godine ići u penziju sa 65, a žene sa 60 godina. Dodatno, tada će se povećanje penzija isključivo vezati za rast troškova života, tako što će se postepeno preći sa prethodnog sistema u kome rast penzija definiše tzv. Švajcarska formula - pola kao rast plata, pola kao rast troškova života. Najzad, za razliku od pređašnje situacije kada su se penzije usklađivale tromesečno, usklađivanje se u novom sistemu radi dva pu ta godišnje, unazad - prema rastu troškova života prethodne godine, a ne unapred - kroz prognozu rasta tih troškova u predstojećoj godini.
Drugim rečima, počevši od 2010. godine kupovna moć penzionera će tavoriti. Vraćanje "starog duga" od dve i po penzije tokom tog perioda treba da prikrije tu činjenicu.
Zašto je Vlada povukla jedan tako nepopularan potez? Da li je on stvarno bio nužan? Šta treba da se uradi da bi se obezbedio pristojan život penzionerima u Srbiji?…
…Pitanje penzija nije jedino pitanje ljudi koji ulaze u ozbiljne godine. Vlada je 2006. godine usvojila interesantnu, mada po mom ukusu previše uopštenu Nacionalnu strategiju o starenju 2006-2015. Neke mogućnosti, kao što je izgradnja specijalizovanih domova za negu starijih, istovremeno su i ekonomske mogućnosti. Koje promene treba sprovesti da bi istovremeno penzioneri u našoj zemlji pristojno živeli? Predlažem deset takvih mera.
1. Preispitati kroz široku javnu debatu nužnost usvojenog simultanog produženja rokova za penzionisanje, promene sistema indeksacije i produženja rokova indeksacije. Siguran sam da je moguće dostići željeni cilj održivosti sistema uz nešto postepeniju primenu gorkih lekova. Ima li važnije teme za Ekonomsko-socijalni savet pri Vladi? Bilo bi potpuno neshvatljivo da socijalni partneri ne pretresu zajedno jednu ovako važnu temu. Mislim da možemo obezbediti dalje povećanje kupovne moći penzionera…
Nekom kupus, nekom meso, čest je udarni naslov dnevnih novina, jer je prosečna plata avgusta 2006. godine u privredi u Blacu bila oko 6.500 dinara, čitavih osam pu ta manja od proseka u Beočinu, gde je iznosila oko 50.000 dinara. Kada se uključi i vanprivreda - državna uprava i usluge, te razlike se smanjuju, ali i dalje ostaju veoma značajne.
Razlike u Srbiji su sve naglašenije između sredina, s neprijatnom konstatacijom da je i dalje "južnije siromašnije, ako ne i tužnije". One se produbljuju i između sektora, kao na primer između tekstilne industrije, gde se jadne plate jedva i isplaćuju, i bankarstva koje cveta i zapošljava. Postoje i ogromne razlike u istom sektoru, primera radi, između vodećih pivara koje predvode kolo plata u celoj državi i onih koje posustaju na tržištu i kojima uskoro preti katanac. Da li je to u redu? "Svakome prema sopstvenim potrebama" bio je ideal komunizma.
"Svakome prema sopstvenim zaslugama i tržišnim okolnostima" od početka je princip kapitalizma…
…Velike nejednakosti su izvor nestabilnosti u društvu, velikih tenzija između privredne elite i siromašne mase. S druge strane, uravnilovka je imala snažan deprimirajući efekat na aktivne članove društva u socijalizmu. Najbolji su, po pravilu, tražili novu sredinu u kojoj bi se njihovo znanje bolje vrednovalo.
Da li je Srbija zemlja velikih nejednakosti? Da li je to poželjno? Šta treba da se uradi?…
…Predlažem sledećih sedam mera za održavanje korektnog balansa između jednakosti i efikasnosti, tako da budemo i dovoljno jednaki i dovoljno ravnopravni.
1. Izglasati već pripremljeni Zakon o ravnomernom teritorijalnom razvoju Srbije. Sada je vreme da naša nešto jača država aktivnije radi na pomoći pogođenim regionima, od Bora preko Loznice do istočne Srbije. Takav pristup moraće da krene od bilansa podrške gradovima kao što je Kragujevac, gde se već nekoliko decenija sliva državni novac bez jasnih pozitivnih rezultata.
2. Usmeriti polovinu buduće podrške Svetske banke ka regionalnom razvoju, na bazi prvog projekta u Boru…
Kada se delegacija srpske vlade pre koju godinu sastala s tadašnjim premijerom Mađarske Viktorom Orbanom (Victor Orban) i pitala ga šta je po njemu najbolje u tranziciji, dobila je kratak i jasan odgovor: "U tranziciji je najbolje kada se ona završi."…
…Zahvaljujući naporima Gordane Matković i njenog tima, Srbija je napravila veliki metodološki i akcioni prodor u borbi protiv siromaštva, jer je po prvi put 2002. godine sprovela anketu kojom su obuhvaćena cela domaćinstva (potrošačke jedinice), kao i sve formalne i neformalne forme prihoda i rashoda da bi se dobila istinska slika o materijalnom položaju našeg naroda. Dokument "Strategija za smanjenje siromaštva u Srbiji" koji je usvojila Vlada Srbije pohvaljen je od strane mnogih, a naročito od strane donatora koji su učestvovali na skupu u Briselu krajem 2003. godine. Što je mnogo važnije, urađena je i detaljna strategija koju i sadašnja vlada sprovodi i koju podržava srpski budžet, kao i međunarodne finansijske institucije i donatori. Jer, jedini legitimni "klijent" ovih napora jesu naši najsiromašniji sugrađani…
…Ko je najviše izložen siromaštvu u Srbiji? Anketa je identifikovala osam osetljivih kategorija stanovništva:
1. neobrazovani, bez diplome osnovne škole, a naročito funkcionalno nepismeni,
2. nezaposleni i izdržavana lica,
3. stariji (65 godina i više) i deca,
4. domaćinstva sa pet i više članova,
5. staračka jednočlana i dvočlana domaćinstva, naročito na selu,
6. zemljoradnički penzioneri,
7. stanovnici ruralnih područja jugoistočne i zapadne Srbije,
8. najizloženiji su: izbeglice, interno raseljena lica, invalidi i Romi.
…Vidim sedam ključnih mera uz, naravno, politiku privrednog rasta, za trajno smanjenje siromaštva u našoj zemlji.
1. Sprovesti do kraja strategiju za smanjenje siromaštva koja je zacrtana još 2002. godine, nezavisno od toga ko je na vlasti. Ona je odlična baza koja se može dograđivati.
2. Sačuvati trenutni relativno visoki stepen solidarnosti društva koji se izražava kroz socijalne transfere u javnim finansijama. To ne znači da se ne može smanjiti njihovo učešće u BDP-u, već treba obezbediti da solidarnost u realnim iznosima ne oslabi.
Učestvovao sam 2006. godine u teškim pregovorima o kupovini jedne banke u Istočnoj Evropi. Šef međunarodne pravne kancelarije druge strane došao je na pregovore ... u invalidskim kolicima. Kao i svi, na moju veliku sramotu, i ja sam bio iznenađen nekoliko sekundi. Pregovori su počeli i brzo se ispostavilo da je kolega pravnik prvoklasni rofesionalac…
…Pitanje odnosa jedne zemlje prema osobama s posebnim potrebama jedno je od najdelikatnijih pitanja, jer ono verno ukazuje na civilizacijski stepen razvoja tog društva. Stranci koji posete našu zemlju često steknu pogrešan utisak da smo mi zemlja s malim brojem osoba s posebnim potrebama. S druge strane, naši ljudi koji odu na Zapad često su iznenađeni kada vide osobe s invaliditetom u ulogama u ko jima ih ne bi očekivali (prodavci, lekari, glumci, itd.). Ne zna se koliko tačno ima osoba s invaliditetom u Srbiji, ali se uglavnom smatra da ta veoma raznovrsna kategorija koja uključuje i fizičke i mentalne karakteristike pokriva oko 10% ukupnog broja stanovnika (dakle, između 700.000 i 800.000 ljudi u Srbiji)…
…Možemo naznačiti pet ključnih problema osoba s posebnim potrebama u našem društvu.
1. Obrazovanje. Još uvek ne postoji kod nas sistem uključivanja dece s posebnim potrebama u redovne škole, kao što vrlo dobro znaju njihovi roditelji. Sve zavisi od raspoloženja zaposlenih u određe noj školi, ali postoji i sve više inicijativa nevladinih organizacija za rad na uključivanju u redovno školovanje, koje otvara više perspektiva. Zajedničko obrazovanje, svuda gde je moguće, dvostruko je korisno, jer se deca s posebnim potrebama uključuju u društvo, ali se i ostala deca edukuju, a suzbijaju se neznanje i strah koji su koren diskriminacije…
…Predlažem deset mera za poboljšanje pozicije osoba s posebnim potrebama u Srbiji.
1. Usvojiti strategiju za poboljšanje položaja osoba s posebnim potrebama.
2. Doneti zakon o zapošljavanju i rehabilitaciji osoba s posebnim potrebama.
3. Emitovati veći broj edukativnih emisija u udarnim TV terminima, prvenstveno na nacionalnoj televiziji (videti dobar primer HRT-a)…
Ruski predsednik Vladimir Pu tin održao je u maju 2006. godine važan govor pred depu tatima Državne dume. Mada se u obraćanju uglavnom bavio međunarodnim, bezbednosnim i političkim temama, najveće iznenađenje bila je njegova analiza bele kuge koja hara već duže vreme najprostranijom zemljom Zemaljske kugle, kao i predložene mere da se ona pobedi…
…Naravno, ta tema je i za Srbiju od najvećeg državnog značaja. Kada bismo bili manje rastrzani pukim preživljavanjem i kada ne bismo bili podeljeni oko manje-više svega, uvideli bismo da je ovo pitanje možda i pitanje svih pitanja. Jer, demografija uvek, na kraju krajeva, pobedi. Možemo i na taj način gledati odvijanje situacije na Kosovu. Možemo i tako da shvatimo stalnu dinamiku SAD koje su uvek dozvoljavale dolazak talasa mladih imigranata s velikim natalitetom, što je bitna razlika u odnosu na staru Evropu ili još stariji Japan.
Mi svake godine gubimo između 25.000 i 30.000 stanovnika ili oko 0,3% ukupne populacije (malo bolje od ruskih 0,5%), a već danas smo peti najstariji narod u Evropi, s prosečnom starosnom dobi od 40,2 godine. Mada je u poslednje četiri godine stopa nataliteta u blagom porastu, i dalje smo na začelju Evrope, sa manje od jednog deteta po sklopljenom braku, daleko od potrebnog nivoa od 2,1 novorođenčeta po majci samo da bi se generacije obnovile. Mada su statistike tu dosta nepouzdane, procene su da se godišnje izvrši oko 200.000 abortusa, što je, prema broju stanovnika, rekord Evrope…
…O ovom pitanju nam tek predstoji prava debata, po mogućnosti neopterećena ideološkim, političkim, verskim i drugim predrasudama, i s realnim ciljevima. Za sada, evo sedam predloga.
1. Nemamo naftu kao Rusi, ali bi bila odlična investicija dati jednokratnu pomoć i do dvadeset prosečnih plata (recimo 4.000 evra) u momentu rođenja drugog, pa i trećeg deteta, uz vraćanje porodiljskog dodatka na 100% plate umesto sadašnjih 65%. Vojvodina već radi na poslednjem pitanju.
2. Mada je uveden od 1. januara 2006, roditeljski dodatak na prvo dete je samo 20.000 dinara, te treba razmotriti mogućnost povećanja te sume…
52. ZAŠTO U SRBIJI NEMA MOĆNIH ŽENA?
Prestižni američki poslovni časopis Forbs (Forbes) objavljuje svake godine listu najmoćnijih žena sveta. Za 2006. godinu, Angela Merkel, nemačka premijerka, proglašena je za najmoćniju ženu planete, dok je drugo mesto pripalo Kondolizi Rajs (Condoleeza Rice), američkoj ministarki inostranih poslova. Na listi su i Margaret Vitman (Margaret Whitman), direktorka eBay Internet džina, kao i Dž. K. Roling (J. K. Rowling), autorka Harija Potera….
…Pitao sam se koje bi građanke Srbije mogle da budu proglašene za najmoćnije žene naše države, ako već ne vode glavnu reč u svetu. Isto sam pitao i pedesetak uspešnih i veoma dobro informisanih žena i muškara u svom okruženju. Rezultat te mini, statistički nereprezentativne, ankete veoma je poučan.
Mučno je bilo videti teškoću, nedoumicu, pa i očaj u koje je to pitanje bacalo skoro sve anketirane: neki nisu mogli minu tima da navedu ni jedno jedino ime.
Da li uopšte ima moćnih žena u Srbiji? Kakva je, generalno gledajući, situacija s ravnopravnošću polova u Srbiji? Šta treba da se preduzme da bi žene bile istinski ravnopravne?…
…Međutim, velika anketa lista Blic s Evropskim pokretom u Srbiji, tokom leta 2006. godine, kada su čitaoci birali Žensku vladu pokazala je da postoji veliki broj kompetentnih i čestitih žena, ali i da je mali broj njih na čelnim pozicijama bilo gde…
…Predlažem sledećih osam mera za postizanje rodne ravnopravnosti u Srbiji.
1. Usvojiti zakon o rodnoj ravnopravnosti i stvoriti druge sistemske preduslove za uklanjanje diskriminacije.
2. Dosledno sprovesti zakonsku obavezu o minimalnih 30% manje zastupljenog pola na izbornim listama, ali potom i u parlamentu i drugim predstavničkim telima, na listama odabranih za parlament i u tom smislu promeniti izborno zakonodavstvo.
3. Povećati učešće žena i u drugim organima vlasti.
4.Podsticati zapošljavanje, žensko preduzetništvo i samozapošljavanje (centri za žensko preduzetništvo, kreditni programi, ekonomsko opismenjavanje)…