|
BIOGRAFIJA
:: biografija / kraća verzija
:: biografija / duža verzija
AKTIVNOSTI
:: Dogadjaji
::
Najave
:: Projekti
REZULTATI RADA
:: Evropske integracije
:: Privreda i finansije
:: Nauka i tehnologija
:: Socijalno uključivanje i
smanjene siromastva
:: Održivi razvoj
:: Univerzijada
:: Ministarstvo finansija 2001-2004
MULTIMEDIJA
:: Foto galerija
:: Video galerija
:: Audio galerija
:: Štampani mediji
PUBLIKACIJE
:: Knjiga
:: Autorski tekstovi
LINKOVI
:: Politika
:: Nauka
:: Privreda
:: Mediji
:: NVO
KONTAKT
:: Kontakt
|
RADNO ISKUSTVO
| 07/2008-12/2011 |
POTPREDSEDNIK VLADE SRBIJE ZA EVROPSKE INTEGRACIJE I
MINISTAR ZA NAUKU I TEHNOLOŠKI RAZVOJ, BEOGRAD |
 |
Glavni pregovarač za pristupanje Srbije Evropskoj uniji (EU). Koordinator celokupne finansijske pomoći EU. Zadužen za izradu Strategije “Srbija 2020”, u skladu sa odgovarajućom platformom EU. Zadužen za sektore nauke, tehnologije, inovacija i konkurentnosti u Srbiji. Na nivou Vlade koordinirao aktivnosti u oblastima borbe protiv siromaštva, održivog razvoja i Milenijumskih ciljeva razvoja UN. Zadužen za integraciju Roma, najranjivije manjinske grupe u zemlji. Rukovodio organizacijom Univerzijade u Beogradu 2009. godine. |
| |
Evropske integracije i ekonomija |
| Kopredsednik, sa Direktorom za Zapadni Balkan Evropske Komisije (EK), Odbora za sprovodjenje Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, osnovnog procesa na putu Srbije ka punopravnom članstvu u EU. |
| Kao nacionalni koordinator Instrumenta za pretpristupnu pomoć zadužen za 1,4 milijardu evra pomoći budžetu Srbije za period 2007-2013. Ispregovarao vanredni antikrizni paket od 100 miliona bespovratne budžetske i 200 miliona evra kreditne makrofinansijske podrške. Uspostavio procese u cilju zakonitog, transparentnog i efikasnog korišćenja sredstava. Brojne revizije od strane EU nisu ukazale na značajnije probleme. Ukupna apsorpcija sredstava je iznad 90%, što predstavlja rekord u regionu. |
| Predvodio zemlje Zapadnog Balkana ka usvajanju zvanične zajedničke pozicije prema finansijskoj perspektivi EU nakon 2013. godine za zajedničke projekte EU i Zapadnog Balkana u oblastima infrastrukture, energetike i informacionih tehnologija. |
| Zadužen za odnose sa Evropskom investicionom bankom (EIB), čije je poslovanje u Srbiji upetostručeno u protekle dve godine. Uspešno pokrenuo i okončao pregovore oko otvaranja regionalne kancelarije EIB za Zapadni Balkan u Beogradu 2010. |
| Ispregovarao sa Bankom za razvoj Saveta Evrope (BRSE) portfolio projekata vredan 300 miliona evra za period 2011-2013, namenjen ugroženim grupama (Romi, izbeglice), socijalnom stanovanju, saniranju posledica katastrofa (poplava, suša) i ekonomiji znanja. |
| Koordinirao rad vlade koji je doveo do uvodjenja bezviznog režima za gradjane Srbije sa zemljama šengenskog prostora u decembru 2009. |
| Pripremio i odbranio u septembru 2011. Zakon o povraćaju imovine i obeštećenju, koji omogućava povraćaj imovine i finansijsku nadoknadu u vrednosti od preko 4 milijarde evra bivšim vlasnicima. |
| Kao član vlade, uključen u sve pregovore sa MMF-om i Svetskom bankom (SB), za pripremu sektorskih reformi i antikriznih mera. |
| Zamenik guvernera Srbije u Evropskoj banci za obnovu i razvoj (EBRD). Inicirao inovativni program podrške ekonomiji znanja, za koji je Odbor EBRD u decembru 2011. odabrao Srbiju kao prvu zemlju gde će taj program biti realizovan. Izabran od strane EBRD za člana Radne grupe „Od tranzicije do tranzicije“, koja okuplja vrhunske istočnoevropske reformatore radi savetovanja novih arapskih demokratija, u okviru proširenja mandata. |
| Osnovao i predsedavao Nacionalnim savetom za konkurentnost, predlažući i usvajajući mere za olakšavanje poslovanja u Srbiji. |
| Pregovarao sa Japanskom vladom i u novembru 2011. godine potpisao nekomercijalni jenski kredit vrednosti 260 miliona evra za odsumporavanje dimnih gasova Termoelektrane Nikola Tesla B. |
| Pregovarao i u novembru 2011. potpisao sa Gradom Beogradom i Vladom Francuske sporazum o izgradnji beogradskog metroa vrednosti 1 milijarde evra.
|
| Predvodio jednogodišnji konsultativni proces koji je doveo do usvajanja prve Nacionalne strategije naučnog i tehnološkog razvoja Srbije u martu 2010. kao i zakona koji omogućavaju njenu primenu. |
| Ispregovarao zajam od 200 miliona evra sa EIB za naučnu i tehnološku infrastrukturu Srbije. Ispregovarao dva zajma sa BRSE za naučnu opremu, naučne centre izvrsnosti i nekomercijalne stanove za naučnike. Zajedno sa ekspertima SB razradio program restrukturiranja mreže naučnih instituta i, zajedno sa EU, osnivanja Fonda za inovacionu delatnost, prvog javnog fonda preduzetničkog kapitala, sa inicijalnih 9 miliona evra podrške iz pretpristupnih fondova EU. |
| Pokrenuo regionalnu inicijativu koja je okupila sve zemlje Zapadnog Balkana, zajedno sa EU, EIB, EBOR, Evropskim investicionim fondom, koja je u decembru 2011. dovela do stvaranja Platforme za mala i srednja preduzeća Zapadnog Balkana vrednosti 141 milion evra, s ciljem finansiranja visokotehnoloških i dinamičnih preduzeća. |
| Srbija je od februara 2010. od strane Tomson-Rojtersa prepoznata kao svetska „zvezda u usponu“ u oblasti nauke na osnovu povećanja indeksa citiranosti i impakt faktora svojih naučnika. |
| Zadužen za pitanja nuklearne bezbednosti. Zajedno sa Medjunarodnom agencijom za atomsku energiju (MAAE), formirao medjunarodnom alijansu (SAD, EU, Rusija) za obezbedjenje sredstava od 25 miliona dolara za repatrijaciju iskorišćenog nuklearnog goriva iz Vinče u Rusiju u decembru 2010. Pokrenuo i vodio usvajanje dodatnog protokola za inspekcije MAAE, čime je Srbija dostigla najviše medjunarodne standarde u tom domenu. |
| |
Borba protiv siromaštva i integracija Roma |
| Predvodio vladin tim zadužen za pokretanje i koordinaciju mera za borbu protiv siromaštva. Siromaštvo je prema regionalnim standardima Svetske banke palo sa 14% na 7% gradjana izmedju 2003. i 2008. ali je od tada zbog krize opet poraslo na 10%. Zajedno sa ministrom za socijalna pitanja razradio nove mere za ublažavanje efekata krize na najugroženije kategorije stanovništva. |
| Osnovao Nacionalni savet za integraciju Roma koji okuplja vodeće ljude iz romske zajednice koja broji oko 300.000 pripadnika i državne zvaničnike. Vodio proces pripreme Nacionalne strategije i Akcionog plana za unapredjenje položaja Roma koje je vlada usvojila 2009. godine. Znatno povećao sredstva namenjena obrazovanju, zdravstvenoj zaštiti, stanovanju i zapošljavanju Roma. U ime Srbije bio na čelu Dekade Roma (jul 2008 – jun 2009), inicijative koja okuplja petnaest zemalja, a koju su pokrenuli Svetska banka i Institut za otvoreno društvo. Jak zagovarač Panevropske strategije za unapredjenje položaja Roma. |
| |
Održivi razvoj i Milenijumski ciljevi razvoja UN |
| Pokrenuo i vodio participativni proces izrade prve Strategije održivog razvoja u Srbiji 2008. godine, koja je organizovana oko tri stuba: zaštita životne sredine, ekonomija znanja i socijalna inkluzija. |
| Prvi pilot programi, u oblastima poput recikliranja elektronskog otpada, energetske efikasnosti, inovativne socijalne politike, su pokrenuti 2009. |
| Zadužen za praćenje Milenijumskih ciljeva razvoja UN za Srbiju i predlaganje odgovarajućih politika.
|
| |
Univerzijada u Beogradu 2009. |
| U kritičnom trenutku preuzeo mesto predsedavajućeg Organizacionog odbora najvećeg sportskog dogadjaja posle Letnjih olimpijskih igara: 10.000 studenata sportista iz 128 zemalja takmičilo se u 28 sportova tokom dvanaest dana. Prekoračenja budžeta i problemi sa korupcijom prethodno su doveli ceo dogadjaj u pitanje. |
| Ukupan budžet smanjen sa 245 miliona na 75 miliona evra, uz održavanje standarda kvaliteta. Etički standardi su održani i krivični postupci pokrenuti protiv osumnjičenih za korupciju. |
| Na ceremoniji zatvaranja šef Medjunarodne univerzitetske sportske federacije okarakterisao je dogadjaj kao „trijumf Srbije“. Prema nacionalnoj anketi, preko 95% gradjana Srbije ocenilo je Univerzijadu ocenom „odličan“, dok je 96% navelo da su „ponosni“ na ovaj dogadjaj. |
| 05/2007-07/2008 |
POTPREDSEDNIK VLADE SRBIJE, BEOGRAD |
|
Jedini zamenik premijera. Glavni pregovarač za ulazak Srbije u EU. Guverner Srbije u Grupi SB i zamenik guvernera EBOR. |
| Ispregovarao i u aprilu 2008. u Luksemburgu potpisao Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju izmedju Srbije i EU, što je osnovni dokument kojim se regulišu reforme u oblasti trgovine, kao i ljudskih prava, konkurentnosti i drugih u svetlu konačnog punog članstva u EU. |
| Pokrenuo pregovore sa MMF-om već u junu 2007. radi pripreme programa predostrožnosti sa ciljem ublažavanja posledica globalne krize. |
| Predsedavao Komisijom za restrukturiranje javnih preduzeća. |
| 05/2005-05/2007 |
DIREKTOR GRUPE KREDI AGRIKOL ZA ISTOČNU EVROPU, PARIZ |
| Vodio celokupnu strategiju za Istočnu Evropu i bivši Sovjetski savez za francusku banku Kredi Agrikol (Crédit agricole), jednu od najvećih banaka u svetu. Ispregovarao kupovinu dve banke u regionu. Nadgledao kreditni portfolio vrednosti 16 milijardi evra. |
|
Vodio pregovore koji su doveli do kupovine Meridian banke u Srbiji i Indeks banke u Ukrajini. Nadzirao proces dubinske analize banaka, sastavljanje ugovora o kupoprodaji akcija, proveru akcionara i procesa u bankama. |
| Predsednik Upravnih odbora Meridian banke i Indeks banke. Član Odbora poljske Lukas banke, vodeće banke u oblasti potrošačkih kredita i lizinga. |
| Predstavljao predloge plasmana u zemalja pod nadležnosti Komitetu za rizik Grupe, preogovara pojedinačne kreditne linije iznad lokalnih ovlašćenja. |
| Prelazni generalni direktor Indeks Banke. Nadgledao obnovu linije proizvoda i pokretanje prodajnih kampanja. |
| 09/2004-05/2005 |
OSNIVAČ ALTIS KAPITALA, BEOGRAD |
|
Osnovao specijalizovanu konsultantsku firmu za pitanaja spajanja i akvizicije. Pružao stručne savete za transakcije u oblasti finansijskih usluga, robe široke potrošnje, infrastrukture, energetike. Prodao akcije po ulasku u grupu Kredi Agrikol. |
| 01/2001-03/2004 |
MINISTAR FINANSIJA I EKONOMIJE SRBIJE, BEOGRAD |
| Nepartijski član prve demokratske vlade u Srbiji nakon Drugog svetskog rata. Stvorio i upravljao administracijom od 12.000 ljudi i upravljao budžetom od 10 milijardi evra tokom tri godine u jednoj od najbržih i najuspešnijih reformi javnih finansija u zemljama u tranziciji. Srbija prepoznata kao vodeća reformatorska zemlja od strane EBOR tokom 2001 i 2002. godine. |
| Smanjen budžetski deficit sa 15% BDP u 2000. na 3,4% u 2003. |
| Inflacija umanjena sa 133% na 7,8%. |
| Direktne strane investicije povećane sa 25 miliona dolara na 1.300 miliona dolara, čime je Srbija postala vodeća zemlja u jugoistočnoj Evropi. |
| Ispregovarao i sproveo tri programa MMF-a tokom tri godine, uključujući i besprekornu realizaciju prve dve godine trogodišnjeg produženog aranžmana. |
| Vodio preko 60 pregovora o platama i drugim beneficijama sa svim glavnim sindikatima u zemlji: prosvetnih radnika, lekara, rudara, industrijskih radnika, itd. Uveo godišnji proces pregovaranja sa sindikatima na osnovu ekonomskih prognoza, što je predstavljalo važno sidro u vodjenju ekonsomske politike. Drastično smanjen broj sati izgubljenih u štrajkovima javnog sektora. |
| |
Javne finansije i borba protiv korupcije |
| Vodio borbu protiv šverca benzina i cigareta, što je uvećalo ukupne budžetske prihode za 25%. |
| Pokrenuo uvodjenje fiskalnih kasa na 200.000 prodajnih mesta, čime je znatno smanjena utaja poreza. |
| Uspešno odbranio 50 zakona u Skupštini, uključujući i osnovne zakone o budžetu, carini, porezima i javnim nabavkama. Sveukupno, sproveo najtemeljitiju reformu javnih finansija od drugog svetskog rata. |
| Koordinator vlade za borbu protiv korupcije: stvorio nezavisan Savet za borbu protiv korupcije, odbranio prvi Zakon o finansiranju političkih stranaka koji je jednoglasno usvojen u Skupštini u julu 2003. |
| Ispregovarao smanjenje duga Pariskog kluba od 67% u novembru 2001. i vodio uspešne pregovore sa kineskim i ruskim poveriocima. Sveukupno, pregovarao dugove vredne više od 9 milijardi američkih dolara. |
| Vodio tri runde pregovora sa Londonskim klubom poverilaca za oko 2 milijarde dolara duga, značajno približio pozicije. |
| Predsedavao procesom privatizacije koji je doveo do preuzimanja dve nacionalne duvanske industrije od strane Filip Morisa i BAT kroz fer i transparentan proces, sa najboljim cenama firmi u ovom sektoru u skorijoj prošlosti (16 i 20 puta EBIT, profit pre finansijskih obaveza i poreza). |
| Guverner za Srbiju i Crnu Goru u EBOR, i viceguverner za Srbiju i Crnu Goru u SB. |
| Otpočeo i uspešno završio progovore sa predsednikom EBOR, Žanom Lemijerom i Upravnim odborom, da se Godišnji sastanak Banke održi u Beogradu 2005. godine. |
| Spojio preko deset prethodno odvojenih jedinica čime je formirano moderno ministarstvo. Predvodio 11.900 pripadnika administracije, redefinisao opise poslova, vodio proces reorganizacije poslovanja na bazi informacionih tehnologija, organizovao intenzivan program obuke i evaluacije. |
| Obezbedio preko 30 miliona evra donacija za modernizaciju ministarstva od EU, SAD, Francuske, Nemačke, Holandije, Velike Britanije i Italije. |
| Kao predsednik Upravnog odbora Beogradske berze predvodio modernizaciju sistema informacionih tehnologija, posebno kroz sporazume sa Atinskom i Luksemburškom berzom. |
| 09/1993-10/2000 |
PARTNER U MEKINZI&KOMPANI, PARIZ I SILICIJUMSKA DOLINA |
| Izabran za rekordnih pet godina za partnera suvlasnika u jednoj od vodećih svetskih konsalting kompanija. Radio sedam godina u kancelarijama u Parizu i Silicijumskoj dolini (Kalifornija). Pregovarao više desetina projekata i
rukovodio timovima od više stotina konsultanata i klijenata. Specijalizovan u domenima finansijskih institucija, medija i tehnologije. Izabran za lidera Evropske prakse u domenu upravljanja fondovima i za jednog od sedam članova globalnog Digitalnog saveta Kompanije. Vodio tim koji je 1997. savetovao rumunskog premijera Viktora Čorbeu na programu stabilizacije i reformi ekonomije. |
| Koordinirao spajanje dve vodeće evropske osiguravajuće kompanije, pokrivajući strateške, organizacione, upravljačke i informaciono-tehnološke aspekte što je dovelo do ukupno 8% uštede i unapredjenja položaja na tržištu. |
| Imao savetodavnu ulogu u jednoj od najvećih spajanja u bankarstvu u Evropi, i doprineo uštedi troškova od 15%.
|
| Formirao internet banku za vodeću francusku osiguravajuću kompaniju, što je dovelo do rentabiltnog sticanja preko 150.000 novih klijenata i unakrsne prodaje proizvoda osiguranja. |
| Upravljao programom mobilizacije prodaje u oblasti osiguranja imovine i lica, što je dovelo do porasta prodaje od 15%. |
| Definisao globalnu strategiju za jednog prvih 10 svetskih investicionih fondova, uključujući proizvodnju, distribuciju i marketinške funkcije. |
| Pomogao velikom evropskom investicionom fondu u identifikaciji filozofije upravljanja investicijama i kodifikaciji investicionih procesa što je dovelo do pozitivne ocene agencije Votson Vajat. |
| Osmislio strategiju sticanja i zadržavanja klijenata za vodeću evropsku komercijalnu televizijsku grupu.
|
| Definisao strategiju i program mobilizacije prodaje za novinsko izdavačko preduzeće srednje veličine. |
| Savetnik za celokupnu evropsku strategiju jednoj od najvećih američkih grupa preduzetničkog kapitala. |
| Procenio mogućnosti u domenu evropskog komercijalnog radio tržišta za vodeću grupu preduzetničkog kapitala. |
| 06/1992-09/1993 |
SAVETNIK VLADE RUSKE FEDERACIJE, MOSKVA |
| Osnovao i vodio Jedinicu za makroekonomiju i finansije u okviru kabineta pok. potpredsednika i ministra finansija Borisa Fjodorova. Izradio nacrte ključnih programa reformi i zakona. |
| Savetovao potpredsednika i ministra za privatizaciju Anatolija Čubajsa oko programa privatizacije. |
| Savetnik pok. vršioca dužnosti predsednika vlade Jegora Gajdara u oblasti makroekonomske reforme. |
| 06/1991-06/1992 |
SAVETNIK VLADE POLJSKE, VARŠAVA |
| Savetnik na programu masovne privatizacije kroz investicione fondove poljskog Ministarstva za privatizaciju. |
| Savetnik ministra finansija Lešeka Balceroviča u oblasti makroekonomske reforme. |
| Učestvovao u osnivanju varšavske berze. |
OBRAZOVANJE
| Magistar poslovne uprave (MBA), Harvard poslovna škola, Boston, MA, USA, 1991. Fulbrajt stipendista. Specijalizacija u oblasti finansija i marketinga. |
| Magistar državne uprave (MPA), Dž.F. Kenedi škola vlade, Univerzitet Harvard, Kembridž, MA, SAD, 1991. Lavoazije stipendija. Specijalizacija u oblasti ekonomije i javne politike. Tokom studija savetovao predsednika Vlade Jugoslavije Anta Markovića na programu makroekonomske stabilizacije.
|
| Magistar ekonomije, Visoka škola društvenih nauka, Pariz, Francuska, 1988. Tema teze: efekti nestabilnosti realnog kursa na rast u zemljama u razvoju, mentor Čarls Viploš. |
| Diploma, Visoke poslovne studije, Žui en Žozas, Francuska, 1987. Upisao vodeću francusku poslovnu školu nakon državnog prijemnog ispita sa procentom upisa od 7%. Specijalizacija u oblasti strategije i finansija. Saradnik pripravnik u kabinetu generalnog direktora marokanske kompanije za drumski saobraćaj CTM LN, Kazablanka. |
|
Diploma, Institut političkih nauka (summa cum laude, diplomirao u prvih 5% od 800 studenata), Pariz, Francuska, 1987. Specijalizacija u oblasti državne uprave i prava. |
| Dvostruki pobednik prestižnog francuskog nacionalnog školskog takmičenja iz geografije i ekonomije 1980. i 1981. |
LIČNI PODACI
| Izabran medju “200 mladih svetskih lidera za period 2005-2010” od strane Svetskog ekonomskog foruma, Davos, 2004. godine. |
| Izabran od strane američkog nedeljnika Tajms za jednu od „50 zvezda Evrope“ 2001. |
| Izglasan za „Ličnost godine“ vodećeg beogradskog nedeljnika Vreme za 2001, a drugih novina za 2002. godinu |
| Izglasan za „Najevropljanina“ u Srbiji 2002. godine vodeće nevladine organizacije Evropski pokret u Srbiji. |
| Tokom trogodišnjeg perioda (2001-2003) konstantno ocenjivan kao ministar od najvećeg poverenja u vladi Srbije |
| Predstavljen u članku na prvoj strani Vol strit žurnala u maju 2002. godine „Djelićeve reforme donose brze rezultate“. |
| Predstavljen u članku na prvoj strani pariskog Le Mond u septembru 2005. „Božidar Djelić, genije izmedju poslova i politike“.
|
| 2006. godine objavio knjigu. „Kada će nam biti bolje“ koja sadrži analize i akcione planove za sve glavne političke, ekonomske i društvene teme. |
| Objavio nekoliko članaka o medijima, finansijskim institucijama i internetu u francuskim i američkim novinama. |
| Tečno govori srpski, francuski i engleski jezik, vrlo dobro poznaje ruski i nemački, a dobro poljski jezik. |
| 46 godina (rodjen 1. aprila 1965. u Beogradu, Srbija). |
| Otac dve devojčice, Milene (15) i Alme (12). |
|
|
IZ MEDIJA
REZULTATI RADA
MULTIMEDIJA
Sa predsednikom Evropskog parlamenta Martinom Šulcom |
|
