NAUKA I TEHNOLOGIJA

U periodu od juna 2008. godine do marta 2011. godine obavljao sam funkciju ministra za nauku i tehnološki razvoj u Vladi Republike Srbije. U prvoj nedelji mandata otvorio sam, sa oko 300 vodećih ljudi iz domena nauke i tehnologije diskusiju o tome koje ključne korake treba postići u narednom periodu i u istom duhu nastavljene su i naredne dve i po godine. Uz mnoge konsultacije sa naučnom javnošću i uz pomoćć mog tima, koji su činili stručnjaci iz različitih oblasti osnovnih i primenjenih nauka, uspeli smo da u ovom relativno kratkom periodu postignemo značajne rezultate. Počeli smo sa uspostavljanjem strateškog i zakonskog okvira za oblast nauke. Zatim je prioritet bio da se obezbede dodatna sredstva za ključne investicije u naučnu i tehnološku infrastrukturu. Na kraju, raspisali smo najveći ikad poziv za finansiranje naučnih projekata u Srbiji. Paralelno sa ovim uspešno je transportovan nuklearni otpad koji je 26 godina stajao u Vinči, unapređdjena je zakonska regulativa u domenu intelektualne svojine kao i međunarodna saradnja sa vodećim zemljama i institucijama u domenu nauke.

Ono što me najviše raduje je činjenica da se u ovom periodu nastavilo značajno unapređenje rezultata naših naučnika što dokazuje porast u broju medjunarodno priznatih naučnih radova, kao i titula „naučne zvezde u usponu“ koju je Srbiji dodelila medjunarodna agencija Tomson-Rojters koja prati porast citiranosti radova u svetu prema zemljama i naučnim oblastima.

Oblast nauke i inovacija je u svetu priznata kao pokretač razvoja modernog društva. Evropska komisija je odredila „pametan razvoj“ kao jedan od 4 stuba razvoja Evrope u strategiji Evropa u 2020. Ovo je oslikano i u predlogu za povećanje od 60% budžeta za nauku i inovacije u sledećem finansijskom okviru Evropske unije za period 2014-2020 uprkos teškoj finansijskoj situaciji u kojoj se nalaze Evropa i ceo svet. Isto tako, značajnije investiranje u naše naučnike i tehnološke kompanije je jedina šansa Srbije da u se u 21. veku preorijentiše u ekonomiju zasnovanu na znanju, i da umesto pametnih ljudi, počne da iznosi pametne proizvode.

Još mnogo toga treba uraditi da bi se ostvario ovaj cilj. Kao neke od ključnih narednih koraka spomenuo bih dalju reformu univerziteta, povećanje mobilnosti unutar naučnog sistema (instituti i fakulteti), povećanje izdvajanja za nauku, pojednostavljenje procedure nostrifikacije diploma i dalje integrisanje u medjunarodnu naučnu zajednicu. Povezivanje nauke i privrede svakako ostaje prioritet i ovo treba realizovati unapredjivanjem mehanizama za transfer tehnologija, podsticaja za zajedničke projekte i privlačenjem medjunarodnih tehnoloških kompanija. Na kraju, promocija nauke je ključna kako bi se povećala ne samo naučna pismenost našeg društva nego i samo razumevanje šire javnosti o ulozi koju nauka može odigrati u razvoju našeg društva.

Nadam se da ćemo svi zajedno biti u prilici da dalje razvijamo ovaj važan sektor u Srbiji, a u ovoj prezentaciji možete pročitati više o tome koje smo rezultate postigli moj tim i ja u periodu od juna 2008. do marta 2011. godine u Ministarstvu za nauku i tehnološki razvoj.